Linkovi

Političke rasprave u studentskim domovima


Amerikanci mlađi od trideset godina su glasali u rekordnom broju na predsedničkim izborima 2004. godine i političke organizacije pokušavaju da održe taj interes i sada kad nismo u izbornoj godini. Ted Fertik, dvadesetogodišnjak iz Njujorka i 18 godišnja Rebeka Bič iz Nju Džerzija, na suprotnim su stranama političkog spektra, ali su oboje uvele u politiku njihove porodice.

”Ja sam iz porodice političara i bavim se politikom od svoje 12 godine. Moj otac je celog života bio progresivni politički aktivista.“

“Odrasla sam u hrišćanskoj porodici i obrazovala se kod kuće. Celog života sam bila svesna politike i učena konzervativnim vrednostima.“

Politički analitičari kažu da je uobičajeno da mladi slede politička opredeljenja svojih politički aktivnih roditelja. U stvari, u jednoj studiji koju je ove godine izdalo Američko udruženje za političke nauke, ukazuje se da političke vrednosti mogu da budu čak i genetski predodređene. Medjutim, svaki politički aktivni student u zemlji nema politički aktivne roditelje. Neki, poput 21-ogodišnje Džejn Hendrik koja pohađa Džordžtaunski univerzitet u Vašingtonu, inspiraciju pronalaze drugde.

”Slušala sam jedan obavezan kurs i počela da shvatam da politika utiče na brojne aspekte našeg društva - od kulturnog sve do poslovnog i ekonomskog. Mislim da način vladanja i politika prožimaju sve i da je to područje na kojem čovek može mnogo toga da promeni.”

Medjutim, većina mladih Amerikanaca više nije zainteresovana za politiku. Mada je na novembarskim izborima 2004, glasao rekordni broj mladih, ta starosna grupa i dalje ima najmanji odziv - od 47 posto. 20-ogodišnji Trej Vinslet, konzervativno orijentisani student sa Univerziteta Severne Karoline, kaže da je teško inspirisati studente da prisustvuju političkim skupovima na fakultetu, jer su apatični i više ih zanima fudbal. Pol Šefer, konzervativni student sa Univerziteta “Gonzaga” u Spokejnu, u državi Vašington, smatra da interesovanje studenata mora da se podstakne da bi se prevazišla ta apatija.

”Morate da pronađete pitanja koja ih se tiču. Jedan gost nam je održao predavanje o reformi poreskog sistema i pojavilo se samo desetak slušalca.“

Poreska pitanja očigledno ne interesuju većinu studenata - koji još ne zarađuju. Ipak, iako se progresivni student Jelskog univerziteta Džon Kogin ne slaže sa Polom Šeferom o tome koja bi to pitanja trebalo da budu, slaže se da političari moraju više da rade na uspostavljanju veze sa mladima. U svakom slučaju, i na početku ovog semestra, veliki izazov za sve aktiviste na fakultetima jeste da uvere svoje kolege da je politika važna. S obzirom da ovog novembra nema nacionalnih izbora, njihov zadatak je još teži.


XS
SM
MD
LG