Turski model odvajanja države od religije može da bude primer za ostale muslimanske zemlje. Istorijska lekcija o modernoj Turskoj, bila bi nepotpuna bez Mustafe Kemala Ataturka, čije ime doslovno znači «Otac Turske». Kada je Turska Republika izronila iz ostataka Otomanske imperije, ubrzo nakon Prvog svetskog rata, legendarni vojni komandant je započeo, kako smatraju mnogi analitičari, najradikalniji program sekularizacije koji je ikada sproveden u jednoj islamskoj zajednici.
Kemal Ataturk je zamenio verske zakone civilnim i krivičnim zakonodavstvom i ukinuo kalifat – duhovno vođstvo sultana nad islamom. On je verovao da je potpuno odvajanje religije od političkog života najvažnije za budućnost Turske. Danas je Turska jedna od samo nekoliko višepartijskih, svetovnih demokratija u muslimanskom svetu. Medjutim, da li Turska može da bude model za ostale muslimanske zemlje? Mnogi analitičari smatraju da jedinstvena turska istorija stvara teškoće. Ipak, Zejno Baran, iz Niksonovog centra u Vašingtonu, kaže da Turska može da ponudi neke smernice.
»Jedna od najvažnijih lekcija iz Turske je odvajanje religije od politike. Većina zemalja sa muslimanskim stanovništvom ne bi bila u stanju da načini takav korak. A, način na koji je Turska to učinila, bilo je prolaženje kroz radikalni reformski proces».
Medjutim, neki u Turskoj strahuju da pojedini islamistički potezi premijera Redžepa Tajipa Erdogana prete Ataturkovoj sekularističkoj zaostavštini. Erdogan odbacuje tvrdnje da ima bilo kakve tvrdokorne islamističke poglede i kaže da religija ne igra nikakvu ulogu u njegovoj politici. Mnogi analitičari se slažu, jer smatraju da on sprovodi liberalne i demokratske reforme više nego prethodni turski lideri. Abdu Al Kebsi, koji vodi Program za Bliski istok i Severnu Afriku u Nacionalnoj zadužbini za demokratiju, rekao je da se turski sekularizam često na Bliskom istoku smatra anti-islamskim. Ali i to se menja, kaže Al Kebsi.
«Videćete da u region dolaze promene i da se sekularizam prihvata - kada se njime nekome sa muslimanskom perspektivom na zabranjuje da se bavi politikom. Otuda, nešto više uvažavanja kada se radi o turskom modelu demokratije.»
Medjutim, Al Kebsi kaže da postoji snažno protivljenje potpunom izbacivanju religije iz javnog života, koje se u mnogim arapskim zemljama smatra turskim nasleđem. Smatra se da je zabrana ženama da nose marame preko lica u javnim zgradama, primer sekularizma koji je otišao predaleko. Pojedini analitičari kažu da je Turska pružila još jednu lekciju – ideju o višoj vlasti koja čuva sekularizam. Istorijski, turska vojska je sebe smatrala čuvarom Ustava koji garantuje sekularizam, što podržava većina naroda u Turskoj. Sonar Kagaptaj, direktor Turskog istraživačkog programa u vašingtonskom Institutu za bliskoistočnu politiku, kaže da bi ako ne vojska, tu zaštitničku ulogu mogle da igraju druge institucije.
«Ideja je da tamo bude neko ko bi mogao da nadgleda sistem kako bi bilo osigurano da islamski radikali i fundamentalisti ne preuzmu demokratski sistem i upotrebe ga za sopstvene ciljeve. To bi mogao da bude kralj, monarh, vrhovni sud ili ustavni sud, bilo koja institucija koja je voljna da nadgleda sistem i odbrani sekularnu, demokratsku osnovu».
Medjutim, kritičari odbacuju ideju da jedno jedino telo ima toliku vlast. Abdul Al Kebsi iz Nacionalne zadužbine za demokratiju kaže da živo civilno društvo nudi najbolju zaštitu sekularne demokratije.
»Ljudi se sve više i više okreću ka civilnom sektoru kao pokretaču i možda, na posletku, garantu demokratije i sekularizma. U Maroku, pojedini vide mladog kralja kao snagu koja pomaže demokratiji. Egipat danas prolazi kroz najživlji pokret ka demokratiji i civilnom društvu, verovatno više nego bilo koja druga zemlja u regionu. I vidite da su ljudi koji predvode, upravo oni koji su radili u organizacijama za zaštitu ljudskih prava i ženskih prava, na primer. To nije bio slučaj pre pet ili deset godina».
I dok je turska vrsta sekularizma neuobičajena u muslimanskim zemljama i za neke sporna, mnogi analitičari smatraju da je ona bazični sloj temelja demokratskih reformi u muslimanskom svetu.