Povodom najnovijeg incidenta u kome su na Kosovu ubijena dvojica srpskih mladića, a dvojica ranjena, razgovarali smo sa bivšim američkim funkcionerom u Savetu za nacionalnu bezbednost, Markom Medišem. Gospodin Mediš je u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem izneo svoje mišljenje o mogućim implikacijama tog akta.
Mediš: Jutros sam čuo o tom zločinačkom činu na putu ka vašem studiju i stvarno sam duboko razočaran i ožaloščen tom tragedijom. Ona nas podseća na krhkost odnosa izmedju dve zajednice na Kosovu, ali i na činjenicu da postoji samo jedno rešenje za tu pokrajinu, koje se može postići samo pregovorima i postizanjem sporazuma, koji bi omogućili miroljubiv suživot dve zajednice. Taj akt upućuje poruku da zastrašivanje neće uroditi rezultatima ili biti osnova trajnog rešenja. Svi odgovorni politički i civilni lideri moraju osuditi taj akt.
Glas Amerike: U svetlu tog incidenta, da li koncept decentralizcije dobija još više na zamahu i važnosti?
Mediš: Ako se pod decentralizacijom podrazumeva veći stepen lokalne samouprave, ja ga onda smatram nužnim delom šire solucije za Kosovo. Ključno pitanje je kakav će praktično biti život manjinskih zajednica, ekonomski i društveni bez nužnih promena. Pitanje statusa bi zapravo trebalo prepustiti pravnicima i stručnjacima, a reštiti praktično i suštinsko pitanje decentralizacije, kao dela šireg rešenja. Rukovodstvo u Beogradu bi sada trebalo da zadrži jedinstven stav u vezi sa Kosovom dok se razmatraju standardi, a uoči mogućih razgovora o statusu. Bila bi velika tragedija ako Beograd ne bude održao jedinstven stav o Kosovu u kontekstu potrebe za ogromnim predstojećim diplomatskim aktivnostima i nastojanjima da bi se ostvarila trajna i povoljna solucija za srpsku zajednicu u toj pokrajini.
Glas Amerike: Kako sada procenjujete važnost ispunjavanja standarda pre početka razgovora o konačnom statusu Kosova?
Mediš: To je veoma važno pitanje. U izvesnom smislu status je sada metafizičko pitanje, a standardi su konkretno. Standardi odražavaju evropske vrednosti, koje su globalne, univerzalne prirode. Drugim rečima, nasilje koje se dogodilo ovog vikenda daleko će više otežati pitanje rešenja standarda i daljih pregovora o konačnom statusu, koji ne mogu da se vode u atmosferi zastrašivanja i dovodjenja u pitanje vrednosti o kojima govorimo.
Glas Amerike: Koji su tekući i dugoročniji prioriteti SAD i Evropske unije na Balkanu, posebno na Kosovu?
Mediš: Prioriteti su u skladu sa ciljem ostvarenja miroljubive i održive solucije na Kosovu, odnosno integracije Srbije i Kosova u Evorpsku uniju, kao i drugih zemalja koje još nisu potpuno integrisane u Evropsku uniju, Nato i druge regionalne strukture bezbednosti i saradnje. Prioritet je -integracija, integracija i integracija.
Glas Amerike: Šta bi medjunarodna zajednica mogla da učini da bi stvorila regionalne političke i ekonomske uslove za ublažavanje i eliminisanje terorizma i organizovanog kriminala?
Mediš: Medjunarodna zajednica se bori sa tim pitanjima ne samo na Balkanu, već globalno. Borba protiv terorizma i ogranizovanog kriminala na Balkanu je deo globalnih nastojanja. Svaki region možda ima svoje specifičnosti i izazove ali postoje globalna nastojanja da se eliminiše terorizam, kao i organizovani kriminal. Na prostoru bivše Jugoslavije ekstremizam i organizovani kriminal su cvetali u periodu posle pada komunizma i raspada Jugoslavije. U balkanskim zemljama, pa i u istočnoevropskim, imate obrazac razvoja dogadjaja: prvo pravni, a zatim i politički vakum, u okviru čega elementi organizovanog kriminala preuzimaju kontrolu na lokalnom nivou, a i na višim nivoima. U borbi protiv te dve opasnosti i izazova, evropska integracija znači stvaranje mehanizama i metoda, koji bi eliminisali terorizam i obuzdali organizovani kriminal.