Linkovi

Broj ilegalnih imigranata u SAD porastao za 25 posto


Analitičari navode da je ekonomski uticaj znatan - ne samo zato što su oni jeftina radna snaga - već i zato što su potrošači. Neke američke kompanije čak i usmeravaju dobra i usluge prema njima. Medjutim, protivnici ovog trenda smatraju da to daje legitimitet imigrantima koji su prekršili zakon time što su ušli u zemlju ilegalno.

Na preko desetak mesta u Vašingtonu, nadničari čekaju u ranim jutarnjim satima da ih neko angažuje za jeftine poslove - često u gradjevinarstvu, baštovanstvu ili drugim fizičkim poslovima. Nedaleko od glavnog grada, u Herndonu, u Virdžiniji, blizu 100 Hispanaca se okuplja na parkingu jedne prodavnice, gde mnogi dolaze već deset godina. Jedna žena im prilazi. Oni se okupljaju oko nje i čuju da traži baštovana.

Mnogi od njih su ilegalni imigranti. Slična okupljanja se odvijaju i u gradovima širom zemlje, ali je ovo postalo ključna tema debate o ilegalnim imigrantima pošto je lokalna vlada odobrila osnivanje centra za njihovo angažovanje, čime se zapravo uvodi neki red u zapošljavanju radnika bez dokumenata. Bil Trelkeld je član Projekta nada i Harmonija, verske grupe koja namerava da nadgleda taj centar. On kaže da centar ovim ilegalnim imigrantima neće pružiti samo smeštaj, već i časove jezika i obuku.

”Mi se zalažemo za prava imigranata i želimo da obezbedimo da ljudi znaju da ta prava postoje bez obzira na status njihovih dokumenata. Nadničari su ponekad zlostavljani. Ne prime uvek platu, dok ponekad budu ostavljeni na mestima sa kojih se ne mogu vratiti.“

Medjutim, mnogi stanovnici Herndona, uključujući Merien Seirik protive se ideji da centar pod pokroviteljstvom vlade pruža pomoć ilegalnim imigrantima.

”Ne verujem da grad treba da ih ohrabruje da dodju. To donosi bolesti i daje loš imidž Herndonu.“

Ovakva konfliktna gledišta su odraz onog što sociolog sa Univerziteta u Hjustonu, Nestor Rodrigez, zove ”šizofrenim stavom“ Amerikanaca prema ilegalnim imigrantima, jer sa jedne strane, pokušavamo da izbacimo one bez viza dok im sa druge obezbedjuejmo načine da ostanu u našem društvu. Sociolog Rodrigez dodaje da je jasno da, iz ekonomskih razloga, poslodavci tvrde da su im potrebni ilegalni imigranti.


”Ekonomski, mnoge kompanije smatraju ilegalne imigrante za nezvanične gradjane. Recimo, kompanije koje nude hipoteku kažu: ”Čak i ako nemate dokumenta za boravak u zemlji, ima načina da podnesete molbu za zajam i kupite kuću. Vlasnici biznisa i radnji vas ne pitaju da li imate dokumenta ili ne, već ”Da li možete da platite proizvode koje prodajemo?“

Meksički konzulati ovde u Sjedinjenim Državama su počeli da izdaju ”matrikule“, odnosno neku vrstu lične karte ilegalnim imigrantima kako bi im pomogli u nekim osnovnim stvarima, poput naplate čeka. Američke finansijske institucije su medju prvima koje su prigrlile takve lične karte. U protekle četiri godine, ilegalni imigranti su otvorili preko pola miliona računa sa ovim ličnim kartama u banci Wells Fargo, što predstavlja šest odsto biznisa te kompanije. Porodice miliona ilegalnih imigranata zaradjuju u proseku 30 hiljada dolara godišnje, što znači da daju podstrek američkoj ekonomiji u vrednosti od 100 milijardi dolara. Medjutim, Amerikanci kažu da to zapravo daje legitimitet milionima ljudi koji formalno nemaju pravo da borave u Sjedinjenim Državama. Den Stajn, predsednik Federacije za reformu američke imigracije, kaže da je poslovanje sa ilegalnim imigrantima opasan trend.

”Angažovanje ilegalnih imigranata je produžena ruka krijumčarenja i preprodaje ljudi - to je forma eksploatacije. Ovi oportunistički, pohlepom motivisani biznisi ohrabruju i nagradjuju ljude koji su prekršili naš zakon i došli ovde ilegalno. Sve dok tolerišemo zapošljavanje ilegalnih radnika u ovoj zemlji, ilegalna imigracija će nastaviti da raste i problem kriminala i eksploatacije će takodje rasti.

Stajn dodaje da je centar za nedokumentovane radnike u Herndonu u Virdžiniji, na primer jednostavno privremeno rešenje za veći problem ilegalnih imigranata koji ulaze u Sjedinjene Države i Amerikanaca koji ih zapošljavaju. Većina analitičara se slaže da su male šanse da federalna vlada okupi milione ileglanih imigranata u Sjedinjenim Državama i pošalje ih kući. Prošle godine, predsednik Buš je predložio jedno moguće rešenje koje bi omogućilo ilegalnim imigrantima da podnesu molbe za trogodišnje radne dozvole, koje bi mogle biti obnovljene sve dok oni imaju posao. Ta ideja je kontroverzna, ali bi mogla da predstavlja mogući lek za nedoslednost Amerike u stavu prema ilegalnim imigrantima.


XS
SM
MD
LG