Svetska meteorološka organizacija pri Ujedinjenim nacijama saopštava da su dugoročni izgledi za oporavak ozonskog omotača - dobri. Medjutim, naučnici iste organizacije očekuju da se ozonska rupa poveća tokom sledećih nekoliko godina, pre no što počne da se smanjuje.
Svetska meteorološka organizacija navodi da rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika postiže svoj maksimalni obim obično sredinom ili krajem septembra. Medjutim, očekuje se da će ove godine biti možda gora nego prošle godine, ali ne i rekrodno duboka kao što je to bio slučaj 2003. godine. Stručnjak pri Svetskoj meteorološkoj organizaciji, Geir Braten, kaže da će se stanjivanje ozonskog omotača verovatno nastaviti sve dok supstance koje uništavaju ozon, primarno hlorofluorougljenici i haloni, budu u atmosferi.
”Primećujemo da atmosferska koncentracija supstanci koje uništavaju ozonski omotač više ne raste i da je sada u padu. Ipak biće potrebno nekoliko decenija pre no što ove supstance nestanu iz atmosfere i razlože se. Stoga očekujemo da se rupe u ozonskom omotaču i dalje pojavljuju svake godine, sve do sredine ovog veka.“
Hlorofluorougljenici - zabranjeni u skladu sa medjunarodnim sporazumom poznatim kao Montrealski protokol - koriste se kao rashladni elementi u aerosol sprejovima i kao rastvarači odgovorni su za uništenje ozonskog omotača koji ublažava štetne ultravioletne sunčeve zrake. Naučnici smatraju da je povećanje broja slučajeva raka kože i katarakta rezultat oštećenja ozonskog omotača. Gospodin Braten kaže da su zapadne industrijalizovane zemlje iskorenile upotrebu hlorofluorougljenika. Medjutim, dodaje on, Montrealskim protokolom se dopušta zemljama u razvoju da tokom dužeg perioda postepeno ukinu upotrebu tih supstanci. A to znači da će se gubitak ozonskog omotača nastaviti sve dok stratosfera sadrži preteranu količinu supstanci koje ga uništavaju. Braten dodaje da će do poboljšanja doći ali sporo.
”Narednih 5 do 10 godina očekujemo da se svake godine pojavljuju rupe u ozonskom omotaču koje bi mogle da postanu još gore, a zatim će situacija početi da se popravlja. U dugoročnom smislu, taj problem će verovatno biti kroz pedeset godina.“
Gospodin Braten ističe da ogromna ozonska rupa iznad Južnog pola ne predstavlja problem jer je Antarktik slabo naseljen. Medjutim, opasnost raste kad ozonska rupa stvori iznad Arktika koji je okružen gusto naseljenim regionima, posebno u Evropi i Aziji.