Predsednik parlamenta saopštio je u ponedeljak da će se pregovori nastaviti do četvrtka dana kako bi mogao da se postigne konzensus o novom ustavu. No, lideri tri zajednice u Iraku složni su oko toga da će biti potrebno mnogo više vremena da se prevaziđu razlike.
Dok su šiitski i kurdski blok u zadnji čas uspeli da postignu dogovor, to nisu prihvatili suniti, koji se čvrsto drže koncepta unitarne države uprkos zahtevima šiita da uspostave autonomnu, administrativnu i finansijsku jedinicu, na naftom bogatom jugu zemlje.
Najglasniji među sunitskim pregovaračima, Salih al-Mutlak je izjavio da su šiiti i Kurdi parlamentu dostavili nezakoniti nacrt ustava, jer je komisija trebalo konzensusom da usvoji tekst tog dokumenta.
Uprkos prvobitno izraženim sumnjama, kurdski lideri su stali iza nacrta pošto su se uverili da će moći da sačuvaju svoju samoupravu na severu zemlje i da osnovne slobode neće biti kršene primenom islamskog zakona.
U predloženom tekstu Irak je definisan kao federacija koja pripada Islamskom a ne arapskom svetu. Sunitski političari su na početku nacrt ustava nazivali provokacijom, zapretivši još većim frakcijiskim nasiljem. No, oni takođe imaju u vidu referendum o ustavu zakazanom za 15. oktobar. Irački Arapi koji su koncentrisani na zapadu i severozapadu Iraka, i dalje bi mogli da blokiraju predloženi ustav.
Dve-trećine birača u ukupno tri od 18 iračkih pokrajina mogu da da spreče usvajanje ustava, čime bi se ceo proces izrade ustava vratio na početak. Suniti su većinsko stanovništvo u tri pokrajine: Anbaru, Salahedinu i Ninivehu.
Za razliku od bojkota parlamentarnih izbora, sunitski sveštenici i političari ovog puta apeluju na pripadnike svoje zajednice da učestvuju na referendumu. Pa ipak neće biti lako postići da dve trećine birača u sve tri pokranjine odbiju ustavni predlog. Pošto je nacrt ustava objavljen u lokalnim novinama, Salih Al Mutlak je iskoristio priliku da apeluje na sekularne šiite da podrže njegov stav ukazavši na opasnost cepanja Iraka.
Glavni saveznik sunita mogao bi da bude radikalni šiitski svešetnik Muktada al-Sadr čija se milicija prošle godine borila protiv američkih snaga u Nadžafu. Njegove pristalice su prošle nedelje u Bagdadu marširale u znak protesta protiv delova ustava vezanih za zavođenje federalnog sistema u zemlji.