Linkovi

Izraelski premijer Arijel Šaron oštro kritikuje lidere naseljenika zbog toga što su podsticali opiranje povlačenju


Izraelske trupe ušle su u još nekoliko naselja u Gazi kako bi evakusiale preostale porodice i demonstrante koji su odbili da odu.

Premijer Arijel Šaron izjavio je da ga je razgnevio prizor napada na policajce i vojnike na televiziji. Govoreći pred sastanak vlade u nedelju u Jerusalimu, Šaron je rekao da je to huligansko ponašanje. On je takodje oštro kritikovao lidere naseljenika zbog podsticanja na otpor i nasilje. Šaron je rekao da oni žele da ljudi pate zbog njihovih budućih političkih ciljeva. Veće naseljenika pozvalo je one koji su evakuisani iz Gaze da formiraju kampove unutar Izraela. Šaron je rekao da za tim nema potrebe pošto je vlada obezbedila adekvatan smeštaj za naseljenike. Tokom sednice vlade u nedelju, ministri su glasali sa 16 glasova za prema 4 glasa protiv da odobre poslednju fazu evakuacije. Vlasti strahuju da bi moglo da bude nasilja kada trupe krenu da evakuišu naselja na Zapadnoj obali.

Buš nastoji da ojača podršku javnosti za svoju politiku u Iraku

Prvo odredište predsednika Buša biće savezna država Juta, gde će se obratiti ratnim veteranima. Predsednik će održati govor veteranima u trenutku kada, kako ankete pokazuju, podršaka njegovoj politici u Iraku opada. Republikanski senator iz Južne Karoline, Lindzi Grejem, kaže da predsednik Buš mora još jednom da iznese američkoj javnosti svoj argument u prilog kontinuiranom vojnom prisustvu SAD u Iraku. Govoreći u programu tv mreže Foks, senator Grejem je rekao da niko ne želi da odmah povuče američke vojnike iz Iraka, ali je dodao da u svojoj državi primećuje sve veću zabrinutost. Predsednik bi, prema Grejemovim rečima, morao da naglasi da je bezbednost SAD direktno povezana sa uspehom u Iraku.

«To je veoma važan trenutak za dalji razvoj situacije na Bliskom istoku, kao i za narod Iraka. To je isto tako važan trenutak za našu nacionalnu bezbednost. Potrebno je da to shvatimo. Odluka u pogledu iračkog ustava je izuzetno važna za nas.»

Pokazalo se da je put do iračkog ustava veoma težak. Razlike u gledištima i dalje postoje, posebno o pitanjima poput uloge islama i federalizma. U programu mreže CNN, portparol iračke vlade, Lait Kuba, izrazio je optimizam da će sutrašnji krajnji rok biti ispoštovan. On je dodao da bi članovi komiteta za izradu nacrta ustava mogli da podnesu dokument koji bi ostavio neka osetljiva pitanja za kasnije rešavanje ili bi mogli da zatraže ponovno produženje roka. Gospodin Kuba je, medjutim, dodao da su članovi komiteta odlučni da uspeju u svom poslu i podnesu nacrt ustava koji će irački narod moći da podrži.

«Ono što svakako ne žele je da sastave dokument koji će birači odbaciti. Oni žele da podnesu dokument koji će biti odobren velikom većinom glasova. To je težak zadatak sa kojim se suočavaju.»

Govoreći u istom programu mreže CNN, vodeći demokrata u senatskom odboru za pitanja oružanih snaga, Karl Levin iz Mičigena, rekao je da bi administracija predsednika Buša trebalo da pošalje snažnu poruku u Bagdad - da je sudbina Iraka u rukama onih koji su zaduženi da napišu ustav zemlje.

«Mi ne možemo ništa da im nametnemo. Otvorili smo im vrata kroz koja treba da prodju. Ukoliko do toga ne dodje, čini mi se da više neće postojati razlog da ostajemo u Iraku.»

Medjutim, senator Levin ipak nije zatražio da se odmah objavi raspored povlačenja američkih snaga iz Iraka. Istovremeno, uticajni republikanski senator iz Nebraske i član senatskog odbora za spoljnopolitičke odnose, Čak Hejgel, izjavio je u programu mreže ABC da bi Bela kuća trebalo da objavi jasnu strategiju za izlazak iz Iraka, odnosno detaljan plan za okončanje vojne misije u toj zemlji. Hejgel je upozorio da je podrška javnosti predsednikovoj politici u Iraku labava i da je, kako se izrazio, «brana popustila».

«Trebalo da bi da počnemo da razmišljamo o tome kako da se povučemo, uz sledeći uslov: ne možemo da ostavimo iza sebe vakuum koji će destabilizovati Bliski istok.»

Senator Hejgel je veteran vijetnamskog rata. On je takodje ukazao da postoje brojne rezlike izmedju vijetnamskg rata i sadašnje situacije u Iraku, ali da će, što SAD budu duže vojno prisutne u Iraku, te razlike postajati sve manje.

XS
SM
MD
LG