Linkovi

Američka armija počela da primenjuje novi koncept obuke


U centru za obuku u državi Misisipi, vojnici koji se spremaju za misiju u Iraku uče kako da bolje komuniciraju sa iračkim narodom.

Ovi ljudi koji govore arapski jezik, a neki i potiču iz Iraka, glume grupu ogorčenih iračkih seljaka. Oni su angažovani da pomognu u obuci vojnika i zahvaljujući svom znanju arapskog putuju u različite vojne baze širom SAD. Danas se, zajedno sa nekim lokalnim stanovnicima, oni nalaze u kampu Šelbi, bazi američke Nacionalne garde u Hetisburgu u Misisipiju. U toku obuke, grupa koja glumi iračke civile iznosi svoje zahteve američkim vojnicima da im obezbede snabdevanje vodom i strujom. Pomoću prevodioca, vojnici raspravljaju o tom pitanju sa predvodnikom grupe. Osim takve obuke, vojnici u učionicama slušaju predavanja o iračkoj kulturi.

«Rukovanje je normalno. Oni se rukuju s vama u toku razgovora i posle njega» objašnjava ovaj instruktor.

Pokret rukom, upiranje prstom ili coktanje jezikom mogu da imaju potpuno drugo značenje za jednog Amerikanca i jednog Iračanina – i mogu da budu veoma uvredljivi.

Čak i tako jednostavna radnja kao što je jelo može da bude uvreda. Za vreme svetog meseca Ramadana, na primer, muslimani ne uzimaju vodu i hranu, i stoga je vojnicima rečeno da u tom periodu ne jedu pred Iračanima.

U toku vežbe, vojnici pretresaju jednu Iračanku. Njoj je rečeno da ponavlja pokrete vojnika ispred nje. Dok sa Iračanima može doći do direktnog kontakta, vojnicima je zabranjeno da dodiruju iračke žene. Ako žena saradjuje, ona može da pokaže da ne nosi ništa opasno na sebi tako što će zavrnuti rukave ili preći rukom preko svoje odeće. U protivnom, pretrešće je neka pripadnica američke vojske.

Ta žena i njena porodica su politički emigranti koji su proveli četiri godine u SAD. Ona smatra da svojim radom pomaže i Iračanima i Amerikancima.

«To nije lak posao ali je neophodna žrtva da bi se izbegle pogibije u Iraku. Moji prijatelji i rodbina, medju kojima su moja sestra i majka, moraju da prodju kroz ovakve pretrese».

Ovaj Iračanin takodje pomaže vojnicima prilikom obuke. Ranije ove godine, otišao je u Irak prvi put posle 10 godina da bi video svoju porodicu.

«Dajem sve od sebe da doprinesem ponovnoj izgradnji moje zemlje, to bi trebalo da rade svi Iračani koji joj žele dobro» kaže on.

Ovaj instruktor kaže da Iračani koji pomažu vojnicima prilikom obuke pružaju jedinicama Nacionalne garde uputstva koja inače ne bi mogli da dobiju.

«Vojnici mogu da sede sa njima u toku pauza, postavljaju pitanja i saznaju stvari o iračkoj kulturi.»

Mladi ljudi iz Nacionalne garde kažu da im obuka iz iračke kulture daje puno povoda za razmišljanje.

«Treba da naučimo da poštujemo njihove porodice i zadobijemo njihovo poštovanje», priča jedan vojnik dok drugi dodaje...

«Gestovi rukom koje mi pravimo su tamo potpuno drugačiji, potpuno suprotni...»

"Nije bilo reči o tome kako irački muškarci razgovaraju sa američkim ženama. Nadam se da će nas tretirati kao vojnike, a ne doživljavati kao žene, i da neće očekivati da poštujemo standarde koje poštuju njihove žene.»

Vojnici se takodje nadaju da će moći da «tumače» suptilne signale Iračana. Ti signali bi, dugoročno gledano, mogli ne samo da im spasu život nego i da spasu Iračane u njihovoj blizini.

XS
SM
MD
LG