Reforma Saveta bezbednosti – nešto o čemu se vodi debata već više od 10 godina – biće prioritetna tema sastanka. Generalni sekretar UN Kofi Anan ističe da je - čak i da reforma Saveta bezbjednosti ne bude realizovana na septembarskom samitu - važno zadržati momentum i taj posao završiti do kraja godine. Međutim, u nekim izveštajima u poslednje vreme može se čuti da Sjedinjene države i Kina rade protiv predloženih reformi.
Jačanje UN-a biće na vrhu dnevnog reda septembarskog samita u Njujorku. Ključna među idejama koje bi trebalo da doprinesu tom cilju svakako je širenja Saveta bezbednosti sa 15 na 24 člana. Na stolu je nekoliko prijedloga. Osnovan nakon Drugog svjetskog rata, SB ima pet stalnih članica. To su SAD, Britanija, Francuska, Kina i Rusija – i sve one imaju pravo veta. Deset ostalih članova bira Generalna skupština na mandat od dve godine. Afrički, Južnoamerički i Zapadnoevropski blok daju svaki po dva, dok Arapski, Azijski i istočnoevropski blok delegiraju po jednog predstavnika. Među članicama UN-a postoji gotovo jednoglasno mišljenje da bi veličinu i članstvo u Savetu trebalo mijenjati. Stiven Dimof, potpredsednik organizacije Ujedinjenih nacija SAD objašnjava zašto:
«SB se mora reformisati, u očima mnogih država, jer predstavlja odraz stanja nakon Drugog svetskog rata.»
Jošua Moravčik –analitičar konzervativnog American Enterprise Instituta iz Vašingtona saglasan je sa tim stavom.
«Pitanje je kako promeniti ovaj anahronizam u kojem su zemlje trećeg sveta i gubitnici u ratu ostavljeni u originalnom dizajnu.»
Postoji nekoliko planova reforme SB UN-a. Međutim, nema konsenzusa o tome koji bi od planova trebalo prihvatiti i realizovati. za usvajanje bilo kog rešenja biće neophodna dvo-trećinska većina u generelnoj skupštini. I pored toga što nijedan od predloga nema podršku takve većine, jedan broj država već lobira za svoje mesto u stalnom sastavu SB-a: Brazil, India, Japan i Kina, baš kao i nekoliko afričkih zemalaja. Jedan od ciljeva reforme je učiniti SB mnogo efikansijim. Džošua Moravčik ne misli da će se to dogoditi.
«Ono što je iznenađujuće i što uznemirava je to što nijedan od predloga koji su na stolu ne daje odgovor na pitanje šta bi SB moglo da učini funkcionalnijim. Svi se zalažu za svoje parče kolača, i Nemačka i Japan i drugi. Svi hoće svoje parče, a niko ne pita kako svi možemo doprinijeti da kolač bude bolji.»
Međutim Stiven Dimof kaže da bi proširenje SB-a dalo veći kredibilitet njegovim akcijama.
«Mislim da će mnoge države odluke Saveta tretirati kao legitimnije – to je rezultat ekspanszije koja bolje odražava sliku sveta, koja uključuje sve regione i na osnovu koje će odluke SB-a imati veću težinu, a samim tim i volja da se povinuje tim odlukama biće veća.»
Dimof dalje kaže da su istiniti izveštaji u kojima se navodi da Kina i SAD tajno rade protiv proširenja saveta. Jedan od razloga za to je – nepostojanje konsenzusa o reformi tog tijela.
«I SAD i Kina i druge zemlje žele da izbegnu konfrontaciju u vezi sa refomom SB-a.»
Dimof kaže da je pitanje da li će se SB proširiti u neko skorije vreme- ne samo zbog toga što se Kina i SAD protive tom problemu, već zato što nijedan plan ne podržava dovoljna, dvotrećinska većina u Skupštini.