Palestinski lider Mahmud Abas potpisao je dekret kojim su palestinske vlasti zvanično preuzele kontrolu nad zemljištem i imovinom u napuštenim izraelskim naseljima u pojasu Gaze. Mali procenat naseljeničke zemlje pripadao je Palestincima pre nego što je Izrael osvojio tu teritoriju, te je Abas formirao odbor koji će razmatrati pojedinačne palestinske pravno-imovinske zahteve. Do petka popodne, izraelski vojnici evakuisali su 17 od 21 naselja u pojasu Gaze, dok su naZapadnoj obali naseljenici dobrovoljno napustili dve od četiri enklave.
Palestinski lider Mahmud Abas raspisao je parlamentarne izbore za 25. januar
Glasanje je prvobitno bilo zakazano za prošli mesec ali je odloženo zbog spora oko reformi izbornog zakona. Palestinski lider bio je izložen domaćem i medjunarodnom pritisku da raspiše izbore kako bi se ojačale demokratske reforme ključne za buduće mirovne sporazume sa Izraelom. Abasovi politički rivali, militantna islamska grupa Hamas pozdravili su vest o održavanju izbora. Istovreeno, pripadnici Hamasa okupljeni na centralnom trgu u Gazi, najavili su da će nastaviti napade na Izrael.
Protivrečni izveštaji oko teksta ustava u Iraku
Dok rok za izradu novog iračkog ustava ističe u ponedeljak, iz Iraka stižu protivrečni izveštaji o tome da li se politički lideri bliže kompromisu oko teksta ustava. Irački pregovarači kažu da su SAD odustale od svojih primedbi na zahtev Šiita da Islam bude jedini temelj iračkih zakona. Medjutim, kurdski zvaničnici i dalje su odlučni da Islam ne bi trebalo da postane glavni izvor iračkih zakona. U medjuvremenu, stotine sunitskih Arapa u Ramadiju i Kirkuku demonstrirale su proiv mogućnosti uvodjenja federalizma u Irak. Da bi bio usvojen, irački ustav mora da na referendumu u oktobru dobije široku podršku u 18 provincija.
Buš izjavio je da se američke trupe u Iraku bore da bi sprečile terorističke napade na američkom tlu
U redovnom nedeljnom obraćanju naciji putem radija, Buš je istakao da će, ako se Amerika ne suoči sa, kako je rekao, «zlikovcima» u inostranstvu, Amerikanci morate da se jednog dana bore protiv njih na ulicama svojih gradova.
U Španiji je sahranjeno 17 španskih vojnika poginulih u helikopterskoj nesreći u Avganistanu
Državnoj sahrani u Madridu prisustvovali su kralj Huan Karlos i premijer Hoze-Luis Zapatero, kao i predstavnici SAD, Britanije i Francuske. Vojnici koji su bili deo španskog kontingenta od 800 vojnika u okviru snaga NATO-a, bili su na misiji obuke u Avganistanu kada se njihov helikopter srušio blizu Herata. Ministar odbrane Hoze Bono kaže da nema dokaza da je helikpter oboren u neprijateljskoj vatri. Istražitelji ispituju da li je nalet olujnog vetra skrenuo letelicu sa kursa i izazvao nesreću.
Mirovna misija 2005
Na kineskom poluostrvu Šandong započela je druga faza zajedničke vojne vežbe Kine i Rusije pod nazivom «Mirovna misija 2005». Reč je o prvim velikim vojnim manevrima dve vojne sile, čiji je cilj borba protiv medjunarodnog terorizma, separatizma i ekstremizma. Kineska novinska agencija Sinhua javlja da u manevrima učestvuje oko 10.000 ruskih i kineskih vojnika.
Kompanija «Merk» najavila žalbu na presudu o odšteti u vrednosti od 253 miliona dolara
Američki farmaceutski gigant, kompanija «Merk», saopštila je da će se žaliti na presudu o odšteti u vrednosti od 253 miliona dolara, koju je sud dodelio udovici čoveka, koji je umro pošto je uzimao lekove protiv bolova - «Vajoks». Porota u saveznoj državi Teksas u petak je proglasila 'Merk» krivim zbog nemara i podržala tvrdnju tužioca da je Vajoks prouzrokovao srčani udar koji je usmrtio čoveka. Međutim, advokati «Merk»-a kažu da nema pouzdanih naučnih dokaza da lek izzaiva srčanu aritminu, koja je dovela do smrti čoveka. Vrednost akcija «Merk»-a na berzi pala je u petak posle vesti o ovoj presudi, a kompanija je suočena sa još hiljadama drugih parnica u vezi Vajoksa, i potencijalnim gubitkom milijardi dolara na ime odšteta. «Merk» je povukla Vajoks sa tržišta prošlog septembra, pošto su istraživanja otkrila da za one koji uzimaju ovaj lek postoji rizik od kardiovaskularnih problema.
Buš-Armstrong
Američki predsednik Buš, koji radi rekreacije često vozi bicikl, danas je na svom ranču u Krofordu to učinio u društvu jednog od najboljih biciklista svih vremena, Teksašanina Lensa Armstronga. Buš i Armstrong su za dva sata vožnje prešli 27 kilometara na predsednikovom imanju. Portparol Bele Kuće Trent Dafi rekao je da je posle vožnje Buš poklonio Armstrongu crveno-plavo-belu biciklističku majicu sa natpisom: «Tour de Crawford» (Tur de Kroford). Dafi je dodao d je 59-godišnji predsednik, koji je poznat po odličnoj fizičkoj kondiciji, sve vreme vodio. Medjutim treba reći i da je Buš nedavno uveo pravilo da niko ne sme da ga pretekne na biciklističkoj stazi. Lens Armstrong, koji je inače prijatelj Bušovog protivkandidata na predsedničkim izborima, Demokrate Džona Kerija, prošlog meseca je rekordni sedmi put pobedio na takmičenju Tur de Frans.