Dok mali gradovi u Sjedinjenim Državama pokušavaju da se adaptiraju na ekonomske promene i suočavaju se sa globalnim takmičenjem u industrijskoj proizvodnji i poljoprivredi, neke zajednice pribegavaju tehnologiji.
Brže veze sa internetom posebno utiču na škole. Učenici u malim gradovima sada mogu da pohadjaju kurseve i imaju pristup pisanim izvorima širom sveta.
Grad Brenson u Koloradu je daleko od važnijih autoputeva, u brdovitom srcu rančerskog dela zemlje. U gradu živi manje od sto ljudi, glavna ulica nije asfaltirana, a lokalna škola se nalazi u dvospratnoj kući od crvene cigle podignutoj 1922. godine. Džej Ufderhajd, bivši upravitelj škole, kaže da je Brenson bio mali i tada, a da se vremenom još više smanjio.
”U to vreme grad je imao oko dve hiljade stanovnika. Neposredno nakon podizanja škole pola grada je sagorelo. Nedugo zatim, polovina od polovine koja je ostala je takodje izgorela. Od dvadesetih i tridesetih godina, Brenson je bio veoma mali, ali su sadassnji stanovnici istrajali.“
Ta mala grupa stanovnika trenutno obuhvata i 65 učenika škole u Brensonu.
Uprkos malom broju dece u zgradi, školska oblast ima upisanih blizu hiljadu učenika. Većina su učenici škole Brenson onlajn, bazirane na internetu. Taj program pokrenut pre pet godina pohadjaju deca od zabavišta do 4 razreda gimnazije. Učenici i nastavnici te škole na internetu su iz čitave države Kolorado - od urbanih do ruralnih oblasti. Njih ovaj program privlači iz više razloga. Neki učenici imaju medicinske probleme, neki su tinejdžeri koji su već roditelji, neki su uslovno oslobodjeni iz zatvora. Drugi omladinci imaju prepun radni dan ili su poput Rajana Luca jednostavno nezadovoljni svojom državnom školom, jer je prenatrpana. Nastavnica iz Brensona Elizabet Dejvis potiče iz tradicionalnog školskog sistema, ali više voli svoju učionicu na internetu, jer je u klasičnoj školi imala razred od pedeset učenika, dok je 24 učenika maksimum za razred na internetu, te tako bolje poznaje decu. Istovremeno to joj pruža priliku da više vremena provede kod kuće sa sopstvenom decom, jer živi sat vožnje od škole.
”Kad otvorim svoj e-mail u njemu nalazim predate zadatke učenika.“
Novi direktor Kris Enrajt kaže da je tehnologija na interentu zapravo odskočnica za novu teoriju podučavanja. Iako oštro zagovara opstanak klasičnih škola, on takodje iznosi jak argument za promenu.
”Model tradicionalne škole je baziran na modelu fabrike. Deca udju, mi primenimo tretman, damo im obrazovni program i oni na kraju školovanja imaju puno sličnosti.“
Da li će i učenici koji budu završili školu preko interneta ličiti jedan na drugog? Kako ukazuje nedavna studija o takozvanom ”obrazovanju na daljinu“ 72 posto školskih distrikta nude obrazovne programe bazirane na internetu ili video tehnologiji. Kako se tom trendu bide priključivalo sve više škola, obrazovni radnici će biti u stanju da izvedu zaključke o tome šta u njima funkcioniše, a šta ne.