Bestseler: “Tri miljarde novih kapitalista” iz pera Klajda Prestovica, jednog od najuglednijih američkih poznavaoca ekonomskih i političkih trendova na Dalekom Istoku, privukla je pažnju ovog leta svojom provokativnom tezom da će sredinom stoleća međunarodnim privrednim kretanjima dominirati Kina i Indija, a ne više Amerika. Donosimo razgovor naše koleginice Jele Jevremović sa gospodinom Prestovicem, kojeg je prvo zamolila da objasni na naslov svoje knjige:
Prestovic: O globalizaciji se govori čitav niz godina. No, taj izraz je pogrešno upotrebljavan, jer je u proces globalizacije sve do nedavno bila uključena svega polovina zemalja u svetu. No, od pre deset godina uključila se i druga polovina, odnosno zemlje poput Kine, Indije, i zemlje bivšeg sovjetskog bloka, čiji broj stanovnika iznosi oko tri milijarde. Dakle, na međunarodnoj ekonomskoj sceni pojavilo se novih tri milijardi kapitalista. Ja to zovem globalnom globalizacijom.
Glas Amerike: Jedan od novih ekonomskih džinova je Kina.
Prestovic: Kina je vodeći novi džin, čija godišnja stopa privrednog rasta iznosi oko 10 odsto. Ja sam prvi put posetio Kinu 1982. Moram reći da je razlika između Kine onda i Kine danas 2005. zapanjujuća.
Glas Amerike: Mnogi strepe da će Kina kao globalna ekonomska sila narušiti međunarodni status quo.
Prestovic: Pojava nove ekonomske sile u svetu uvek podstiče zabrinutost. To je bio slučaj Nemačke krajem 19. veka, kao i Amerike početkom 20 veka. Ja lično ne smatram da Kina predstavlja bilo kakvu pretnju. Mislim da je ona kao i sve ostale zemlje zaokupljena podizanjem standarda života svojih milijadu 300-400 hiljada ljudi. Pri tom je razumljivo da Kina ima svoje strateške ciljeve, svaka zemlja ih ima. Njeni interesi se neće poklapati sa interesima, sa nekom od najvećih sila u svetu, ali ni američki interesi se uvek ne poklapaju sa interesima njenih najbližih saveznika kao što su Zapadna Evropa ili Japan.
Glas Amerike: Ipak, biće posledica sa pojavom novih ekonomskih sila poput Kine.
Prestovic: Da, biće posledica, od kojih će neke biti veoma pozitivne. Ekonomsko jačanje Kine i Indije omogućiće privrednu ekspanziju i drugim zemljama u svetu. Na primer, zemlje Južne Amerike postaju glavni snabdevači najrazličitijih roba za Kinu -- od hrane, nafte, ruda sve do satelita. Kineski privredni rast je fantastična prilika za privredno jačanje tih zemalja.
Glas Amerike: Pa, ipak, zalihe u resursima nisu neograničene dok će potrebe Kine i Indije biti sve veće. Predstoji li opasnost budućeg konflikta oko sirovina?
Prestovic: Nemojmo zaboraviti da najveći potrošač sirovina u svetu je Amerika. Mi smo svi sada usredsređeni na Kinu jer je njena glad za energentima nova pojava. Mi našu glad za naftom smatramo starom, pa prema tome i prihvatljivom. No, Sjedinjene Države još uvek troše tri puta više nafte od Kine. No, verujem da je taj problem rešiv pomoću novih tehnologija i alternativnih izvora energije. Mislim da je verovatnije da će sa sve većim ekonomskim jačanjem Kine, Indije i nekih drugih zemalja doći do druge vrste dalekosežnih promena. Naime, te zemlje neće moći tako brzo da ostvare nacionalni dohodak po stanovniku kao Sjedinjene Države, ali će zato obim njihovih ekonomija za relativno kratko vreme nadmašiti američku. Kina i Indija će zamim tim povećati svoj uticaj u međunarodnim finansijskim institucijama -- poput Svetske banke, MMF i Svetske trgovinske organizacije. Istorijski gledano, velike sile takve promene ne rado prihvataju. Biće veoma važno da Amerika taj novi izazov reši na način koji neće poremetiti globalnu stabilnost.
Glas Amerike: Mogu li stvari krenuti pogrešnim putem?
Prestovic: Puno toga može da se dogodi. Trenutno najveću neizvesnost unosi ogroman američki trgovinski deificit, koji se godišnje povećava za preko 700 milijardi dolara. Sjedinjene Države su jedina zemlja koja je neto uvoznik, i takođe najveći dužnik u svetu. Sve ostale zemlje su neto proizvođači i neto izvoznici. Da bi se pokrio deficit, Amerika pozajmljuje od drugih zemalja i već je preko svake mere prezadužena, naročito kod Kine, Japana i Južne Koreje. Pitanje je da li će Sjedinjene Države još dugo moći da računaju na pozajmice od drugih zemalja. Bivši guverner američke Centralne banke, Pol Voker nedavno je javno prognozirao da postoji 75 odsto šansi da u roku sledećih pet godina dođe do ozbiljnog finansijskog šoka. Dakle, važno je da Amerika već sada počne da preduzima korektivne mere.