Da bi naučili kako najbolje da se zaštite - hiljade pripadnika Američke nacionalne garde su obučavani u Kampu Šelbi u južnoj državi Misisipi. Nacionalna garda, formacija rezervista koja postoji u svakoj državi, obučava se u okuručenju koje podseća na sela u Iraku.
”Kada počnu eksplozije i kada meci počnu da zvižde, dolazi do konfuzije. To je jedna od onih stvari koje treba stalno da se uvežbavaju,“ kaže on.
Kapetan kopnenih snaga, Kevin O Konel, koji je obučavao policijske snage u Iraku upoznat je sa opasnostima bombe postavljene pored puta iz prve ruke. On pokazuje ovim vojnicima kako da izbegnu bombe, takodje poznate kao improvizovana eksplozivna sredstva.
”Ako bilo gde zastanete, a to niste planirali već vas je nešto primoralo da to učinite, na primer eksplozivno sredstvo ili kamion na putu ili bilo šta drugo. Razlog je što je neprijatelj želeo da tu stanete,“ kače O Konel.
Daljinski upravljači poput celularnih telefona i radija koriste se za detonaciju imrovizovanih eksplozivnih sredstava. U Iraku, oni mogu da izazovu eksplozije nekoliko bombi gotovo istovremeno. Pripadnik Nacionalne garde, Vejn Vinsted, kaže da su žice koje vezuju bombe postavljene pored puta veoma dobro skrivene u otpad, seno ili čak životinjske kosture.
”Stvari koje nisu očigledne su žice ili antene koje vise pored puta.“
Najveći broj muškaraca i žena u Nacionalnoj gardi su tu na odredjeno vreme i oni su obično u starosnoj dobi od 17 do 60 godina. Oni imaju stalan posao ili su pak studenti. Nacionalna garda pruža pomoć kad dodje do prirodnih nepogoda, kao i u drugim vanrednim situacijama u Sjedinjenim Državama, ali takodje služi kao vojna podloga tokom rata. Trenutno, Nacionalna garda i druge jedinice vojne rezerve čine oko 40 odsto snaga u Iraku. U Kampu Šelbi, vojnici nacionalne garde provedu do šest meseci učeći kako da prežive. Major kopnenih snaga Art Šarp je oficir za odnose sa javnošću u ovoj bazi koja se prostire na površini od 70 kvadratnih kilometara.
”Pokušavamo da što je vernije moguće, simuliramo uslove sa kojima su oni suočeni na terenu.“
To takodje obuhvata potragu za pobunjenicima u iračkim selima i zaštitu od snajperista skrivenih u poljima.
Vojnici takodje uče kako da održavaju kontrolne punktove i kako da se odnose prema neprijateljski raspoloženim seljanima. Vežba se završava upotrebom dima, koji predstavlja suzavac - u cilju rasturanja okupljenih.
Major Šarp, koji ima 47 godina i koji je sudija u civilnom životu, proveo je šest meseci u Iraku, obučavajući pripadnike nove iračke armije. On kaže da ova obuka ima za cilj da vojnici razmišljaju pre nego što preduzmu akciju.
”Na primer bilo je trenutaka kad sam mogao da i sam ubijem nekog u Iraku. I da sam bio nervozni osamnaestogodišnjak, verovatno bih to i učinio. Umesto toga, čekao sam i prosudivši situaciju odlučio da ne pucam u tu osobu. Ispostavilo se da je to bila ispravna odluka,“ kaže Šarp.
Dvadeset-trogodišnji gardista Vilijam Džonson, inače džez muzičar, odlazi u Irak za nekoliko sedmica.
”Danas smo puno naučili. Ovo je veoma vredna obuka koju moramo da prodjemo i drago mi je da smo napravili veliki broj grešaka.“
Poput drugih vojnika, on kaže da bi ih radije napravio na obuci, nego u Iraku, gde će to biti pitanje života i smrti.