Sa sve manje vremena i sve manje strpljenja, sve visse Amerikanaca obilazi te parkove bez da zastane i na miru upije ono ssto im priroda nudi. Ove godine nacionalni park Josemiti posetiće oko 3 ½ miliona ljudi, dok će čak 4 ½ miliona proći kroz Grend kenjon u Arizoni. Ko još može da govori o netaknutoj prirodi? Nacionalna služba za održavanje parkova, pod čijom upravom su ta prirodna bogatstva, mora da vodi računa o tome kako da očuva prirodu i njene lepote, i da istovremeno pruži mogućnost posetiocima da parkove obilaze bilo pešice, bilo u svojim udobnim automobilima.
Prema tekstu koji je objavio dnevnik Kriščijan Sajens Monitor, pre 30 godina oko 80% posetilaca parka Josemiti prespavalo bi bar jednu noć u kampovima ili konačištima u samom nacionalnom parku. Tako su mogli, na tenane, da šetaju divljinom i da uživaju u lepotama noći.
Prošle godine, međutim, 80% posetilaca je platilo ulaznice, potražilo zgodan parking sa zanimljivim pogledom, napravilo nekoliko fotografija, kupilo par razglednica i park napustilo još istog dana! Kako kažu rendžeri parkovske službe - posetioci kao da žele da u skučeni, standardni i tipično turistički paketić smeste doživljaj za koji treba vremena i strpljenja da bi bio -- pravi. Samo što ne pitaju kada je naredno pojavljivanje bizona i medveda? Kada će se pojaviti naredna duga?
Da bi ublažila navalu turista, parkovska služba je odlučila da velike delove pojedinih parkova – poput parka Zajon u državi Juta – zatvori za pojedinaccna vozila i da u njih pušta samo posetioce u autobusima sa vodičima. Američki prirodnjak Džon Mjur, koji je netaknutu dolinu Josemiti i otkrio Amerikancima, svojevremeno je napisao:
«U božijoj divljini leži nada sveta – u velikoj, netaknutoj, neobuzdanoj divljini.» «To je sve lepo» mogao bi da mu odgovori nestrpljivi turista 21. veka, zzurechi kroz neki od nacionalnih parkova «nego reci mi, znaš li da li pored vodopada ima i Mek Donalds?»