Linkovi

Teritorija Severne Amerike u prošlosti je pripadala ljudima koje su Španski osvajači pogrešno nazvali «Indijancima»


Pošto Indijanci nisu uspeli da se suprotstave evropskim doseljenicima, koji su se postepeno širili ka zapadu, njihova kultura je suzbijena u rezervate i male naseobine.

Danas ih ima oko dva i po miliona, što je manje od jedan odsto američkog stanovništva. Da pogledamo kako Indijanci u državi Novi Meksiko nastoje da očuvaju svoje tradicije. Da bi preživeli Indijanci su se bavili lovom i pomno čuvali retke izvore vode. U novije vreme najveći problem im je kako da očuvaju svoju kulturu dok tragaju za zaposlenjem, a ne za hranom. Istovremeno, pokušavaju da steknu poštovanje i da zaštite svoj kulturni identitet od pritisaka komercijalizacije i američke pop kulture. Neki Indijanci u državi Novi Meksiko, izvode s ponosom drevne plesove i prodaju tradicionalne rukotvorine, dok drugi veruju da im se kultura preterano eksploatiše.

«Sviđalo mi se to ili ne, činjenica je, da je sve komercijalizovano. Svako pokušava da profitira od našeg verovanja i naše tradicije. Ja to ne mogu da zaustavim. Ali naša deca i unuci moraju da očuvaju naš jezik i značenje naših plesova.»

Meri Bovani je novinar indijanskog porekla. Ona kaže da je nezadovoljna načinom na koji se američki Indijanci predstavljaju u javnosti.

«Kad odete u prodavnicu ovde, videćete da kutije sa cigaretama i duvanom još nose slike Indijanaca. Sve to utiče na način kako se ljudi odnose prema Indijancima u ovoj zemlji. To je vid eksploatacije pojedinaca i čitavih plemena,» kaže Bovani.

Kao rezultat, neka sela ili «puebla» kako ih ovde nazivaju, ograničavaju grafičko prikazivanje i fotografisanje verskih ceremonija i plesova. «Akoma Pueblo», ili «nebeski grad» je najstarija stalno nastanjena naseobina u severnoj Americi, osnovana pre 14 vekova. Četrnaest porodica koje žive u toj maloj, ogradjenoj zajednici, još uvek koriste peći na drva da zagreju svoje kuće i peku hleb. «Akoma» nema struju. Brajan Valo je Direktor Kulturnog Centra u «Akomi».

«Danas sve sami radimo. Moramo da se održavamo sopstvenim snagama ili bar da tražimo načine za preživljavanje naših porodica. Ali kada pogledate povezanost plemena videćete da smo više orijentisani ka zajednici, a manje ka pojedincu. Zahvaljujući tome, u stanju smo da očuvamo našu kulturu i način života».

Ipak, stanovnici «Akome» da bi opstali moraju da prikažu svoj način života i turistima, koji plaćaju kako bi mogli da to fotografišu. Video kamere su zabranjene jer stanovnici «Akome» strahuju da bi i drugi mogli da profitiraju od njihove kulture. Ipak, stanovnici «Akome» dobijaju više od novca time što prikazuju svoju kulturu drugima. Izvodjenjem drevnih plesova i prodajom rukotvorina starije generacije dobijaju priliku da prenesu tradicije mladjima i da umanje uticaj pop kulture.

«Svi treba da budemo svesni da delimo odgovornost za očuvanje naše kulture i našeg načina života. S druge strane, moramo i da prihvatimo činjenicu da se naše mladje generacije razlikuju i da će se taj trend nastaviti,» kaže Valo.

Konroj Čino , Sekretar za rad države Nju Meksiko, potiče iz puebla «Akoma». On kaže da shvata potrebu borbe za očuvanje kulturne tradicije uporedo sa borbom za ekonomski opstanak.

«Duhovnost mog plemena je jedan od njegovih glavnih aspekata. Ali da li to obezbeđuje poslove i razvoj za moje pleme? To nije slučaj i verovatno nikad neće biti. Ali više nego išta, duhovnost je kamen temeljac,» kaže Čino.

Konroj Čino kaže da je potrebno mnogo više napora kako bi se izašlo na kraj sa alkoholizmom, depresijom i drugim problemima koji opterećuju Indijance».

«Problemi se kreću od siromaštva i čestih samoubistava, preko nezaposlenosti do nedostatka samopouzdanja i mentalnih problema,» kaže on.

Plemena u Nju Meksiku osnovala su poslovne kompanije, uključujući i gradjevinska preduzeća i kasina kako bi se izvukla iz siromaštva i počela da kontrolišu sopstvenu sudbinu. Brajan Valo smatra da kockarnice imaju i dobre i loše strane.

«Više je pozitivnog nego negativnog. Ali ja mislim da je najvažnije to da smo se naučili biznisu. Naučili smo kako da uspešno rukovodimo novcem, kako da budemo dobri investitori i dobri advokati. Otvorili smo mnoge nove mogućnosti, kako za našu zajednicu tako i za pojedince,» kaže Valo.

Guverner Puebla «Laguna», Roland Džonson, kaže da je bavljenje stanovnika rezervata biznisom podstaklo i njihovu veću političku angažovanost.

«Sada oovde u Pueblui imamo osveoobihvatan obrazovcni siste,m koji pruža iste usluge kao i u bilo kjojoj drugoj zajednici u Americi. To znatno poboljšava izglede naše mladje generacije. Zapažamo da se mladi sve više zadržavaju u pueblu,» kaže Džonson.

Lien Sou kaže da se mčladi sve više i vraćaju u puebla.

«Kada završe srednju školu žele odmah da odu. Medjutim, nedostaje im porodica i osećaj zajedništva u pueblu. Jer, kada ste sami u tom svetu, a rasno se razlikujete, mnogo ste primetljiviji. Na kraju, mnogi se vraćaju kući,» kaže Lien Sou.

U Kulturnom Centru puebla «Akoma», Brajan Valo, razmišlja o naporima kako da se sačuva tradicionalan način života.

«Želeo bih da, kada dodje vreme da odem na drugi svet, odem znajući da sam nečemu doprineo. U današnje vreme, izazov je čak i veći, zbog izloženosti zapadnoj kulturi. Jeste izazov ali ja to pozdravljam. I nadam se da će naša kultura opstati u budućnosti. Svaki dan se molim za to,» kaže Valo.

Stanovnici puebla «Akoma» dele to njegovo mišljenje i pažljivo čuvaju poslednje tragove svoje drevne kulture.

XS
SM
MD
LG