Na današnji dan pre 60 godina Atomska bomba snage 13 kilotona izbačena je iz bombardera B29 - "Enole gej" - sa 9.300 metara. Bomba je eksplodirala na 600 metara iznad grada i Hirošimu je sravnila sa zemljom. U krugu od tri kilometra od epicentra eksplozije srušene su sve građevine, a poginulo je više od 140.000 ljudi.
Ujutro 8 sati i 15 minuta po lokalnom vremenu u Hirošimi oglasilo zvono mira. Desetine hiljada ljudi okupile su se kako bi obeležile 60. godišnjicu prvog napada atomskom bombom u istoriji. Sa skupa je upućen poziv za potpuno uklanjanje nuklearnih arsenala.
Odajući poštu žrtvama, premijer Japana Đunićiro Koizumi je pred okupljenima u Parku mira u Hirošimi podsetio je da je "Japan jedina zemlja koja je iskusila posledice atomske bombe".
"Hirošima i Nagasaki se ne smeju ponoviti. Japan će se i dalje držati borbe za mir, razoružanje i potpunu zabranu nuklearnih arsenala", rekao je Koizumi.
Gradonačelnik Hirošime Tadatošija Akabe ponovio je apel nuklearnim silama da uvaže mišljenja protivnika nuklearnog oružja i da ne dovode u opasnost opstanak čovečanstva.
"Ovaj 6. avgust je vreme buđenja i posvećenja, u kom nasleđujemo želju žrtava bombe za ukidanje nuklearnog oružja i postizanja mira u svetu", rekao je Akabe.
Procenjuje se da da u Japanu više od 260.000 ljudi i dalje trpi posledice pada atomske bombe.
Američki atomski napadi na Hirošimu, kao i na Nagasaki, tri dana kasnije, doveli su do kapitulacije Japana i okončanja Drugog svetskog rata. Pored ogromnog broja poginulih i ranjenih, napadi su ostavili dubok trag u psihologiji Japanaca nazvan ”nuklearna alergija.
Posle 60 godina i Japan je danas zemlja koja koristi nuklearnu energiju, ali alergija prema nuklearnom oružju još postoji. Užasi atomskog rata, doživljeni u Hirošimi i Nagasakiju, naveli su Japan da postane, kako su to neki nazvali, azijska Švajcarska, odnosno pacifistička i duboko antinuklearna zemlja.
Od 1956. godine zvanična politika je bila protiv posedovanja, proizvodnje i skladištenja nuklearnog oružja na japanskom tlu. Kao novi saveznik Sjedinjenih Država, Japan je bio strogo pokriven američkim nuklearnim odbrambenim košobranom.
U medjuvremenu, sagradjeno je na desetine nuklearnih elektrocentrala za zadovoljavanje energetskih potreba zemlje u naglom razvoju, koja nema mnogo prirodnih izvora. Već sedamdesetih, vlada je tajno razmatrala da li bi možda bilo mudro imati sopstveno nuklearno oružje. Džejms Pristup, viši naučni saradnik Američkog univerziteta za nacionalnu odbranu, objašnjava:
”Svaki put došli bi do istog zaključka da to nije dobra opcija za Japan. To je vrlo mala zemlja sa praktično nepostojećom strateškom dubinom. U nuklearnom sukobu to nije pozicija u kojoj biste želeli da se nadjete.“
Medjutim, u novije vreme kreatore politike u Tokiju zabrinjavaju moguće nove pretnje od severnokorejskih balističkih raketa i nuklearnog programa, kao i od rastuće snage Kine. Ideja o nuklearnoj odbrani sada je predmet rasprave u japanskim političkim, akademskim i medijskim krugovima. Kazuhiro Haraguči je član japanskog parlamenta iz opozicione Demokratske stranke:
”Ako dodje do najgoreg i Severna Koreja započne probe nuklearnog oružja, u Japanu će se verovatno čuti i jači pozivi da se i mi naoružamo nuklearnim oružjem kao sredstvom odvraćanja od napada. To neće moći da se ignoriše.“
Neki analitičari ipak veruju da će biti potrebno mnogo više od severnokorejskih nuklearnih proba da se i Japan naoruža nuklearnim oružjem. Veston Koniši je saradnik Fondacije Mensfild, ovde u Vašingtonu:
”Mislim da neka severnokorejska proba ili zvanično proglašeni status neće navesti Japan da se naoruža nuklearnim oružjem. Pre bih rekao da to zavisi od američko-japanskog savezništva. Ako bi američki nuklearni košobran jednoga dana nestao, onda bi i Japan postao nuklearna sila.“
Svi analitičari se slažu da je to malo verovatno, jer je japansko-američko savezništvo jače nego ikada ranije. Japan ima sirovine, tehnologiju i novac za proizvodnju nuklearnog oružja, ali nema nacionalni konsenzus. Za sada, ankete pokazuju da većina Japanaca i dalje smatra da će dugogodišnja nacionalna ”nuklearna alergija“ sprečiti transformaciju zemlje iz atomske žrtve u atomsku vojnu silu.