Rusko ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da neće odobriti akreditaciju za novinare koji rade za TV mrežu ABC posle isteka tekuće akreditacije.
Do toga je došlo pošto je mreža ABC emitovala intervju sa najtraženijim teroristom u Rusiji, liderom čečenskih pobunjenika Šamilom Basajevim. Ruska reakcija izazvala je oštru kritiku zapadnih novinskih organizacija. Predstavnica organizacije ”Novinari bez granica“ Lusi Morilo kaže da je odluka Rusije politički motivisana i sa namerom da zaustavi priliv informacija iz Čečenije. Pošto je preuzela oštre mere protiv domaćih medijskih kuća, ruska vlada pokušava da cenzuriše strano izveštvanje o tom pitanju, kaže gospodja Morilo:
”Šamil Basajev je narodni neprijatelj broj jedan u Rusiji. Za njegovu glavu je ponudjena nagrada od 10 miliona dolara. Kažnjavanje američkih medija zato što obavljaju svoj posao i nezavisno izveštavaju o onome što se dogadja u Čečeniji, neće doprineti ugledu Rusije.“
Basajev je preuzeo odgovornost za neke od najgorih terorističkih činova u ruskoj istoriji, uključujući prošlogidišnju otmicu talaca u školi u Beslanu gde je ubijeno 330 ljudi, i upad u moskovsko pozorište 2002.godine. Iste godine, američki Stejt Department je stavio Basajeva na listu poznatih terorista. Američka vlada je najoštrije osudila akcije Basajeva, a predstavnik Stejt Departmenta Tom Kasi je pre tri dana izjavio da su teorističke aktivnosti ”apsolutno za osudu“.
”Verujemo da su ove vrste napada na nevine, bez obzira da li se dešavaju u Čečeniji drugde u svetu, jednostavno neprihvatljive. To nije legitimna forma političkog izražavanja.“
Pa ipak, gospodin Kasi je dodao da bi zabrana nekoj novinskoj kući da izveštava iz Rusije bila za žaljenje. On ističe da američka vlada nema ništa sa emitovanjem intervjua na ABC-u, ali veruje da bi medijske organizacije trebalo da imaju pravo da izveštavaju kako god požele. Karen Karlekar, urednik Ankete o slobodi štampe, godišnje publikacije ne-vladine organizacije Fridom Haus, kaže da je slobodan protok infomacija, koliko god neprijatan ili uznemiravajući, od ogromne važnosti za informisanu javnost.
”Nažalost, u današnjoj klimi to takodje obuhvata stvari poput saznanja šta teroristi veruju i šta misle. Mi u Fridom Hausu verujemo da je ispravno da judi znaju šta se dešava, a to obuhvata i eventualno emitovanje saopštenja terorističkih grupa i terorističkih lidera.“
Odluka o tome šta da se emituje trebalo bi da leži na urednicima, ne na vladi, kaže Lusi Morilo iz organizacije Novinari bez granica. Mediji generalno slede standarde pristojnosti kad donose odluke o tome da li nešto da emituju ili ne:
”Rekla bih da mediji obično znaju kada da ne prikažu neke veoma dramatične, krvave prizore. Ali to je odluka koju treba da donesu medijske kuće. Mi se oslanjamo na te kanale da budu dovoljno odgovorni i na urednike da znaju šta treba da emituju, a šta ne.“
Gospodja Morilo kaže da američka vlada ne bi bila u stanju da zaustavi ili cenzuriše emisije koje ne voli, uključujući intervjue sa teroristima:
”Sloboda štampe je garantovana američkim ustavom. Američka vlada bi verovatno izrazila užasnutost, ali ne bi bila u stanju da zaustavi emisije ili kazni novinare zbog tih emisija. To je dobro.“
Karen Karlekar iz Fridom Hausa je izrazila zabrinutost zbog sudbine Ondreja Babickog, novinara koji je vodila intervju sa čečenskim liderom za mrežu ABC. Njemu je prećeno sudskim gonjenjem i mogao bi biti optužen u skladu sa zakonom kojiim se zabranjuje ruskim medijima da intervjuišu teroriste. Gospodja Karlekar je rekla da će organizacija Fridom Haus i druge medijske organizacije širom sveta budno pratiti razvoj dogadjaja u Rusiji.