Saradnik insituta Cato, i bivši specijalni savetnik predsednika Ronalda Regana, Dag Bendou, (Doug Bandow) u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem rekao je da će rešenje za kosovsko pitanje “ biti kompromisne prirode” i izneo opcije koje bi, smatra on, mogle da proizvedu rezultate na pregovorima o Kosovu.
Bendou: Za dobre rezultate potrebne su barem dve stvari: da pregovori počnu bez ikakvih preduslova; i da ni jedna opcija ne bude apriori isključena. Postoji niz opcija u vezi sa Kosovom i Srbijom i treba da ih sve uzmemo u obzir i razmatranje. Takodje treba da prihvatimo da će rešenje biti kompromisne prirode i da se ne može ući u pregovore sa predodredjenim ishodom. Drugo, moramo prihvatiti činjenicu da za rešenje kosovskog problema nema presedana. Politika vodjena na Balkanu nam ne dozvoljava da pretpostavimo da će ono što je učinjeno u prošlosti biti primenjivo u kosvoskoj jednačini, ili da će ono što učinimo na Kosovu biti primenjeno negde drugde. Reč je o jedinstvenoj situaciji. Kosovski problem treba rešavati u kontekstu nastojanja da pomognemo i Srbima i kosovskim Albancima da reše dugogodišnji problem, bez obzira na predjašnje nesporazume i konflikte.
Glas Amerike: Vaš predlog za rešenje kosovskog problema je ”nezavisnost sa podelom.” Šta to znači?
Bendou: Moja procena razvoja situacije od 1999. jeste da su nastojanja na očuvanju srpskog suvereniteta nad Kosovom verovatno neodrživa zbog tako velikog broja Albanaca koji živi u toj pokrajini. S druge strane, bilo bi nepravično prema Srbima, posebno onima koji se još uvek nalaze na Kosovu, da se poglasi nezavisna država Kosovo. Kako rešiti taj problem? Jedna opcija je da se kosovskim Albancima da nezavisnost, kao što to većina njih želi, a da se sektori sa većinskom srpskom populacijom, kao što su sever pokrajine i delovi sa srpskim svetinjama ostanu u sastavu Srbije i Crne Gore. Mnoge stvari će se iskristalisati na pregovorima, koji će sami po sebi biti balansirajući proces. Obe strane će morati da učine koncesije i prihvate kompromisno rešenje. Ni jedna strane neće dobiti sve.
Glas Amerike: Da li to u praktičnom smislu znači -- podela pokrajine?
Bendou: To predstavlja dve podele: prva je dodeljivanje nezavisnosti Kosovu, odnosno cepanje dela Srbije. SAD su de fakto započele taj proces i prihvatile ga i, ako je to tako, zašto ne bi moglo da se podeli i samo Kosovo? Drugim rečima, ako Kosovo postane nezvisno, to ne znači da celo mora da postane nezavisno, jer treba uzeti u obzir srpsku populaciju i svetinje.
Glas Amerike: Kako biste vi u ovom slučaju definisali “pravično” rešenje?
Bendou: U ovakvoj situacije teško će se pronaći rešenje za koje će svi misliti da je pravično. Tu je reč ne samo o Srbima i kosovskim Albancima, već i susednim zemljama, odnosno šta bi želeli Makedonci, Grci, Albanci u Albaniji, jer sve te zemlje imaju svoje interese i stavove i veoma su zabrinute da bi promena granica i permanetna promena satusa teritorije, mogli da utiču na stvaranje regionalnih i lokalnih problema i sukoba. Stoga treba nastojati da se pronadje najpravednije rešenje za većinu ljudi, koje će obezbediti stabilnost, onemogućiti dalje konflikte, i koje će dovoljan broj ljudi smatrati dovoljno pravičnim da bi ga prihvatili u cilju ostvarenja regionalnog mira i prosperitetne budućnosti.