Novo objavljena dokumenta američke vlade ukazuju da su najviši vojni pravnici izneli oštre argumente protiv kontroverznih metoda ispitivanja, korišćenih u američkim objektima za pritvor, u zalivu Gvantanamo na Kubi kao i u Iraku.
U nizu memoranduma iz 2003, koji više nisu tajna, ukazuje se da su najviši pravnici Sekretarijata za odbranu uložili oštre primedbe na labavu definiciju torture, koju je predložio Sekretarijat za pravosudje. U zasebnim memorandumima, svaki od najviših pravnika Kopnene vojske, Mornarice, Vazduhoplovnih snaga i Marinaca ili njihovi zamenici, doveli su u pitanje mudrost dopuštanja agresivnih tehnika ispitivanja. Pomenuti vojni pravnici su deo radne grupe Pentagona, formirane kako bi se analizirale taktike ispitivanja pritvorenika u oviru borbe protiv terorizma. Judžin Fidel, bivši vojni pravnik i predsednik Nacionalnog instituta za vojno pravosudje, kaže da pravnici gaje duboku rezervisanost prema efektu koji bi to moglo imati na američke vojnike kao i na javno mnjenje.
”Vojni pravnici jednoglasno zaključuju da im se neke od tih tehnika čine ilegalnim, za mnoge kažu da nisu mudre, a za sve te mere im se čini da su suprotne interesima američkih vojnika.“
General major Džek Rajvs, zamenik glavnog pravnog savetnika američke kopnene vojske, kaže da su neke od predloženih tehnika ravne kršenju civilnih i vojnih zakona. Medjutim, ove primedbe vojnih pravnika, kao i izveštaj pomenute radne grupe odbacio je Generalni savetnik Sekretarijata za odbranu, Vilijam Hajns.
Administracija predsednika Buša se opire pokušajima da se tehnike ispitivanja pravno ograniče, jer bi to, kako funkcioneri ističu, ograničilo predsednikovu sposobnost da se bori protiv terorizma. Robert Tarner je ko-osnivač Centra za nacionalno bezbednosno pravo na Univerzitetu države Virdžinije. On je radio u Pentagonu i Stejt Departmentu i bio savetnik Predsednikovog savetodavnog odbora za obaveštajne aktivnosti, u administraciji predsednika Regana. Tarner kaže da je Hajns doneo pogrešnu, ali razumljivu odluku:
”Bila je to užasna i tragična greška. Medjutim, verujem da, istovremeno dok procenjujemo tu grešku, moramo razumeti da ljudi koji donose odluke uspostavljaju ravnotežu izmedju zaštite prava naših neprijatelja i želje da se osigura da oni ne ubiju više ljudi. Mislim da je to bila zla odluka ili u najmanju ruku loša odluka. Ne mislim da su je doneli zli ljudi.“
Judžin Fidel pak dodaje da je iznenadjen da bar neki od pravnika koji su imali primedbe na ove postupke nisu podneli ostavku. Senatori Lindzi Grejem, Džon MekKejn i Džon Vorner - svi republikanci - povezali su sa predloženim zakonom o vojnom budžetu meru kojim bi se uspostavili jasni, uniformni standardi za ispitivanje vojnih zatvorenika. Oni kažu da bi se takvom merom izbeglo bilo kakvo ponavljanje zlostavljanja iz Abu Graiba u Iraku i objekta u zalivu Guantanamo. Taj amandman uživa jaku podršku medju demokratama kao i medju nekim republikancima.
Medjutim, podpredsednik Dik Čejni je oštro lobirao protiv te mere. Bela kuća je zapretila predsedničkim vetom. U medjuvremenu, američki sindikati za gradjanske slobode su objavili dokumenta o tretmanu pritvorenika, koja su dobili sudskom odlukom. Mada su delovi tih dokumenata izbrisani, necenzurisani delovi sadrže nove i slikovite opise navodnih zlostavljanja pritvorenika i užasne reakcije nekih istražitelja koji su radili pod ugovorom, na neke od oštrih metoda koje su sprovodile njihove kolege iz vojnih redova.
Fidel ističe da ova nova otkrića otežavaju tvrdnje da je zlostavljanje pritvorenika sprovodila šačica pojedinaca i da ono nije bilo deo široke politike ispitivanja. On ističe kako očekuje podizanje novih optužnica za zlostavljanje kao rezultat tih novih dokumenata.