Linkovi

Protivljenje američkoj vladi na visokom nivou u Zapadnoj Evropi


Anti-američka osećanja, koja su se pojavila širom Evrope zbog Amerikancima predvodjenog rata u Iraku, neznatno su opala, ali su još uvek snažna. Protivljenje američkoj vladi je na visokom nivou u Zapadnoj Evropi. Većina Francuza, Nemaca i Španaca kaže da ne veruju Americi, da ne vole predsednika Buša i da žele labavije trans-atlansko savezništvo. To su rezultati najnovije ankete o globalnom stavu prema Sjedinjenim Državama, koju je sproveo istraživački centar Pju. Anketa je sprovedena u šest evropskih zemalja: Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj i Španiji. Samo u Britaniji i Poljskoj je većina ispitanika imala pozitivno mišljenje o Sjedinjenim Državama. Predstavnik Stejt Departmenta Adam Ereli rekao je da je svestan tog problema:

”Znamo da je pred nama izazov u vezi sa javnom diplomatijom i da on nije mali. Otvoreno govorimo šta mislimo, u šta verujemo, za šta se zalažemo i pokušavamo da to objasnimo i iznesemo argumentaciju povodom naših akcija i uverenja.“

Nova anketa centra Pju ukazuje da su u Francuskoj i Nemačkoj, koje su se oštro protivile iračkom ratu, kao i u Španiji koja je povukla svoje trupe iz Iraka nakon terorističkih napada u Madridu prošle godine, anti-američka osećanja neznatno opala u poredjenju sa ranijom godinom. Profesor Džerom Šeridan, stručnjak za Transatlantski odnose i direktor Briselskog centra Američkog univerziteta, kaže da su anti-američka osećanja ukorenjena, ali da to ne znači da se ne mogu promeniti. On smatra da Evropljani imaju generalni strah od Sjedinjenih Država.

”Taj strah proističe iz sveobuhvatne vojne superiornosti Sjedinjenih Država i volje da se ona upotrebi u svetu, što plaši Evropljane. Postoji mišljenje da je Amerika prilično nesmotrena u načinu na koji koristi svoju vojnu moć. Većina Evropljana koje sam sreo misli da je rat u Iraku učino svet manje bezbednim. Oni smatraju da Amerika podstiče stvaranje sledeće generacije terorista koja će njima naneti štetu i da Amerika koristi vojnu moć ne razmišljajući o posledicama na druge ljude i ostatak sveta.“

U zapadnoevropskim državama saveznicima Amerike predsednik Buš se navodi kao najsnažniji faktor mržnje prema Americi. Na primer u Španiji, 76 posto ispitanika kaže da je predsednik Buš glavni razlog za anti-američka osećanja, u poredjenju sa 65 posto u Nemačkoj i 63 posto u Francuskoj. Velika većina ispitanika u svim zapadno evropskim zemljama osim u Poljskoj, kažu da ih je ponovni izbor predsednika Buša naveo da još više zamrze Sjedinjene Države. Profesor Šeridan kaže da je to dovelo do kidanja veza izmedju Evropljana i Amerikanaca.

”Ovi izbori su na neki način podvukli popularnost predsednika Buša u Sjedinjenim Državama i stoga mislim da se u Evropi javilo gledište da Amerikanci njega žele za predsednika i da to onda održava način na koji oni razmišljaju o svetu... Evropljani potom pomisle ”možda ne razumemo Amerikance kao što smo ih nekada razumeli, ili smo mislili da ih razumemo.“

Većina Evropljana još uvek voli Amerikance kao narod, ali evropske ankete sprovedene nakon Bušovog re-izbora ukazuju da Evropljani počinju da sumnjaju da li još uvek gaje iste suštinske vrednosti kao Amerikanci. Oni nisu samo zabrinuti zbog onoga što vide kao jednostranu upotrebu sile od strane Vašingtona, već i zbog toga što se SAD, po njihovom mišljenju, nedovoljno bore protiv globalnog zagrevanja, i zbog činjenice da tolerišu smrtnu kaznu.

Predstavnik Stejt Departmenta Adam Ereli je izjavio da njegova vlada pokušava da sluša šta narodi drugih zemalja misle o Sjedinjenim Državama i njihovoj politici i da želi da odgovori na njihove zabrinutosti. Medjutim, većina Evropljana, uključujući Britance i Poljake, i dalje veruje da spoljna politika Sjedinjenih Država ne uzima njihove interese u obzir. Većina anketiranih zapadnih Evropljana izražava želju da njihove vlade usvoje politiku veće nezavisnosti od Sjedinjenih Država na bezbednosnom i diplomatskom planu.

Rat u Iraku je i dalje nepopularan koliko je bio 2003. i 2004. godine i većina anketiranih dovodi u pitanje gledište predsednika Buša da je svet bezbedniji bez iračkog diktatora Sadama Huseina. Medjutim, većina ispitanika u svim zemljama osim Španije, a posebno u Poljskoj i Holandiji, i dalje podržava Amerikancima predvodjenu kampanju protiv terorizma.

XS
SM
MD
LG