Povodim simpozijuma na temu “Standardi za Kosovo: Nedavni razvoji digadjaja i predstojeći izazovi“, kojom je predsedavao direktor Balkanske inicijative Danijel Server, kolega Branko Mikašinović, podsetio je na izjavu specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea da je potreban “dodatni napredak ka ispunjavanju standarda na Kosovu”.
Server: Najvažnija stvar za unapredjenje i ispunjavanje standarda jeste da se što veći broj raseljenih osoba i izbeglica vrati svojim kućama. Veoma mali povratak izbeglica je najveće razočaranje sadašnje situacije na Kosovu i na to pitanje bi se trebalo usredsrediti.
Glas Amerike: Šta bi trebalo učiniti da se ohrabri povratak izbeglica?
Server: Moglo bi da se učini mnogo toga. Nešto bi trebalo da uradi centralna vlast, a nešto - lokalna. Albanci moraju da ohrabre i pozdrave povratak izbeglica i obezbede im zaštitu. Medjutim, moram da ukažem da bi i Beograd trebalo da preduzme određene mere da i sam podstakne povratak srpskih izbeglica širom Kosova, a ne samo u selektivne enklave, što mislim da šteti tom procesu.
Glas Amerike: Beograd insistira na decentralizaciji i slobodi kretanja kao preduslovima za opstanak srpske manjine na Kosovu?
Server: Decentralizacija je veoma važna, kao i sloboda kretanja pripadnika srpske i drugih manjina u pokrajini. Medjutim, imate dva vida decentralizacije. Smatram da je važna decentralizacija zasnovana na geografskoj osnovi i to ne bi trebalo da se koristi kao izgovor za etničku podelu.
Glas Amerike: Šta mislite o zvaničnom stavu Beograda koji je spreman da prihvati najveći stepen autonomije za Kosovo, ali ne i nezavisnost?
Server: Taj stav će svakako biti razmotren na pregovorima, kao i stav Albanaca prema nezavisnosti. Kada čujemo takve stavove, uvek nam se čini da su duboko podeljenji i razdvojeni, što je normalno pre početka pregovora. Medjutim, ne treba tražiti sporazum na osnovu tih suprotnih pozicija, nego na osnovu fundamentalnih interesa koje dve zajednice imaju u pogledu bezbednosti, prosperiteta i zajedničke koristi. Sada se postavlja pitanje kakva će struktura vlasti najbolje ostvariti sve to i služiti takvim interesima.
Glas Amerike: Šta su inicijalni zajednički interesi na osnovu kojih bi mogli da počnu produktivni pregovori?
Server: Zajednički interes je svakako u prosperitetu: pripadnici obe zajednice u svakom slučaju žele da žive bolje. Imate zajednički interes u bezbednosti; zatim u izgradnji međusobnog poverenja i otklanjanju osećanja nesigurnosti. Takva osećanja su prirodna posle svakog sukoba, ali su ona posebno naglašena na Kosovu, gde je vrlo malo učinjeno na ponovnom povezivanju dve zajednice. Naš Institut za mir nešto čini, ali to ni izbliza nije dovoljno.
Glas Amerike: Ako manjinski Albanci kažu da ne mogu da žive u multietničkoj Srbiji, na osnovu čega treba očekivati da Srbi žive kao manjina u eventualno nezavisnom Kosovu, umesto u nepodeljenoj Srbiji?
Server: To su pitanja koja će morati da se reše na pregovorima. Biće ljudi koji neće želeti da žive ni u multietničkom, ni u homogenom Kosovu, a to se pre svega odnosi na one koji su bili povezani sa Miloševićevim režimom, koji se ne bi usudili da se vrate u pokrajinu. Istovremeno, imate neke delove Srbije u kojima bi se Albanci osećali ugodno i neke gde to nije slučaj. Na kraju, obe zajednice će postati sastavni deo Evropske unije uz garantovanu slobodu kretanja i druge slobode, tako da je teško razumeti zbog čega se u ovom trenutku stavlja toliki naglasak na etničku podeljenost. Etnička podela nije bila uspešna ni u Bosni i Hercegovini ni i mnogim drugim regionima. Nadam se da će i Srbija i Kosovo tokom vremena postati tolerantni, miroljubivi i prosperitetni.