Reditelj Morgan Sprlok je 2004. godine pretočio jednu nesvakidašnju ideju u hit film svojim dokumentarcem naslovom ”Super size me“ u slobodnom prevodu “Dajte mi najveću porciju“.
U filmu, koji je nominovanom za Oskara, zabeleženo je postepeno razvijanje zdravstvenih problema koje je Sprlok pretrpeo jednog meseca kad je jeo samo brzu hranu i uopsste se nije bavio fizičkim vežbama. Sada je on objavio knjigu, pod naslovom ”Nemojte pojesti ovu knjigu: brza hrana i prevelike porcije u Americi.“ Morgan Sprlok kaže da mu je nova knjiga pružila šansu da segne van ličnog iskustva i pozabavi se time kako loše navike u ishrani utiču na zdravlje ljudi. Šezdeset pet posto svih Amerikanaca ima veću težinu od normalne, piše on, a trideset posto je gojazno. 1991. godine procenat gojaznih iznosio je 12 posto. On kaže da se ovaj trend širi po svetu.
”U azijskim kulturama ljudi su godinama jeli samo pirinač, povrće i ribu. Iznenada pojavio se trend brze hrane od mesa i mlečnih proizvoda, taj tipično američki način ishrane, te i kod njih primećujemo povećanje gojaznosti. Zabeležen je i neverovatni skok srčanih oboljenja. Taj trend ide ruku pod ruku sa načinom na koji mi živimo.“
Bolesti vezane za gojaznost sada usmrte oko 400.000 Amerikanaca godišnje, kaže Morgan Sprlok. 2003.godine, Centri za kontrolu i sprečavanje bolesti izvestili su da će jedno od troje američke dece rodjeno 2000. razviti dijabetes tipa dva:
”12 godišnja deca iznenada dobijaju dijabetes tipa 2. Ljudi obično ne dobijaju tu bolest pre 60 godine. Ona je vezana za šećer, bombone i zasladjene bezalkoholne napitke koje dajemo deci. Prosečno dete u Americi popije dva gazirana bezalkoholna pića dnevno što je ekvivalentno sa dvadeset kašičica šećera.“
Gospodin Sprlok za američke loše navike u ishrani okrivljuje brojne stvari: od preradjene hrane, koju kupuju u samoposlugama, do pice, bombona i sladoleda koji se sada prodaju i u školskim menzama. Medjutim, on najviše kritikuje industriju brze hrane detaljno iznoseći priču iz pomenutog filma - u kojem je Sprlok sva tri dnevna obroka jeo u MekDonaldsu.
”U početku je bilo divno, uživao sam u masnoći i šećeru u brzoj hrani. Ali, ubrzo je to uživanje prestalo, kako se moje zdravlje pogoršavalo. Holesterol mi je neverovatno skočio. Jetra mi je bila toliko puna masnoća da su je lekari poredili sa jetrom alkoholičara.“
Medjutim, svaka ishrana koja se oslanja na istu vrstu hrane svaki dan je u krajnjoj instanci nezdrava, kaže Stiv Anderson, predsednik i izvršni direktor Nacionalnog udruženja restoratera.
”Mislim da bi ste dobili zdravstvene komplikacije i ako biste jeli samo celer i šargarepu za sva tri obroka, toliko dugo koliko je to on činio sa brzom hranom. Zbilja radimo na tome da obrazujemo Amerikance da je zdravlje pitanje umerenosti i balansa ishrane i fizičke aktivnosti.“
Morgan Sprlok bi voleo da vlada uvede bolje propise za industriju brze hrane, ali takodje apeluje na roditelje, školske vlasti i zajednicu da se obrazuju o tome šta oni i njihova deca jedu. On veruje da bi veća svest javnosti u tom smislu mogla da izmeni nezdrave navike:
”Ako pogledate šta se dogodilo sa industrijom duvana -- od kada smo počeli da šaljemo poruke o užasima pušenja, taj se trend pomalo smanjio. Mislim da bi zbilja imalo efekta ako bismo počeli da obrazujemo potrošače o tome šta će se desiti ako budu jeli izvesne vrste hrane. S druge strane, ako vidimo na televiziji da Majkl Džordan govori o tome koliko voli brokoli, vrlo brzo će i ostali želeti da ih jedu.“
Svoju ideju iz filma Dajte mi najveću porciju Morgan Sprlok sada primenjuje na druge aspekte života. nedavno je pokrenuo TV šou pod nazivom ”30 dana sa Morganom Sprlokom.“ Taj šou istražuje kako izgleda primeniti odredjeni životni stil na mesec dana i kakve sae sve promene odigravaju kao rezultat toga.