Eksplozija se dogodila na jednoj tajnoj lokaciji u pustinjskom delu Nju Meksika, države na jugozapadu Sjedinjenih Država. Lokacija Triniti, kako se to mesto danas naziva, deo je vojnog poligona za isprobavanje raketa. Obično se jednog dana u aprilu i oktobru, otvara za javnost. Međutim ove godine, turisti će moći da posete istorijsku lokaciju - na 60. godišnjicu prve probne eksplozije. Svetlost je bila zaslepljujuća. Eksplozija gigantska, a udarni talasi su potresali tlo. Džej Vešler se živo seća prve vatrene pečurke. On je merio snagu eksplozija za vladin tajni Projekat “Menhetn”, u okviru kojeg je grupa naučnika stvorila bombu. U trenutku eksplozije je bio 15 kilometara od Triniti Sajta.
“Ličilo je na običnu eksploziju, ali ste onda - kako se oblak dizao više i više - sticali osećaj njenih razmera. Blesak je dugo trajao i sve je bilo osvetljeno i nije ličilo ni na jednu eksploziju koju sam video”, kaže Vešler.
Pegi Šepard, koja danas ima 81 godinu, videla je raznobojnu dugu od eksplozije iz svoje kuće udaljene 200 kilometara, ali je tek mesec kasnije saznala da je bila svedok nuklearne eksplozije.
“Kad sam ustala tog jutra, bilo je svetlo, mnogo svetlije nego sada, ali svega nekoliko sekundi. A onda sam ugledala oblak sa svim tim duginim bojama. Fantastično. Predivno”, priseća se Pegi Šepard.
Prva proba atomske bombe i prva upotreba bombe, dogodili su se tokom Drugog svetskog rata. Sjedinjene Države su se utrkivale s vremenom, pokušavajući da naprave nuklearno oruđe pre nemačkih nacista, koji nisu uspeli da usavrše ceo proces. Plutonijumsko jezgro prve atomske bombe je bilo sastavljeno u ovoj bišoj rančerskoj kući 1945, a onda preneto na obližnju lokaciju sa šifrovanim nazivom “Triniti”. Bomba je postavljena na vrh ove 30 metara visoke čelične kule i detonirana nešto pre 5 i 30 ujutru. Eksplozija je napravila veliki krater prečnika više od 700 metara. Gotovo cela čelična kula je isparila zbog izuzetno visoke temperature, koja je istopila i pustinjski pesak i pretvorila ga u tvrdu, radioaktivnu supstancu koja je nazvana trinitit.
Najveći deo kratera je kasnije nasut, a trinitit je pokriven peskom. Ipak, posetioci i danas mogu da nađu komadiće trinitita. On je nekada bio visoko radioaktivan. Međutim, kao što pokazuju i ovi srednjoškolci - 60 godina kasnije - radiokativnost preostalog trinitita je toliko opala da više ne predstavlja opasnost. Merenja koja je izvršila ova učenica pokazuju sasvim marginalnu radioaktivnost. U Trinitiju danas nema mnogo tragova te probe, sem nekoliko ostataka stubova čelične kule i nadstrešnice iznad manjeg dela preostalog kratera koji sadrži komade trinitita. Na mestu eksplozije je spomenik.
Otprilike mesec dana posle probne eksplozije, američka vojska je bacila nuklearne bombe na Nagasaki i Hirošimu u Japanu i izazvala ogromno razaranje. Ubrzo potom, japanska vlada je potpisala predaju i Drugi svetski rat je završen. Džeri Djubua je u tom ratu bio pilot američkog bombardera i demobilisan je posle japanske predaje.
“Znali smo da će razaranje - ukoliko budemo morali da nastavimo redovna bombardovanja u Japanu - biti sve veće i veće. Prirodno, za dve bombe, smrtnost je bila veoma visoka - u Nagasakiju i Hirošimi. Ali da nije bilo toga, bio bi veliki masakr gde god da smo se iskrcali na kopno”, kaže ovaj nekadašnji pilot.
Tom Nejtan je bio američki vojnik koji je trebalo da učestvuje u savezničkoj invaziji na Japan, u kojoj se očekivao veliki vroj žrtava. Posle bacanja nuklearnih bombi na Japan, nije morao da ide i danas objašnjava da mu se ne dopada kada ljudi pričaju protiv tih bombe, jer su njemu - kako kaže - spasle život. Džon Haner, profesor istorije na Državnom univerzitetu Nju Meksika, koji vodi jednu grupu turista na Triniti, brine zbog nuklearnog oružja u budućnosti.
“Nadajmo se da će međunarodna zajednica voditi računa o smanjenju i kontroli trgovine nuklearnim oružjem, jer će pre ili posle, ako izmaknu kontroli, ta oružja biti upotrebljena u besu ili u nekom terorističkom napadu”, kaže Haner.
Džej Vešler zaključuje da naučnici koji su stvorili nuklearnu bombu nisu bili svesni kakvog duha puštaju iz boce. Bilo kako bilo, posle eksplozije prve atomske bombe koja je označila početak nuklearne ere, svet više nije isti.