Jedan od najpouzdanijih pomoćnika predsednika Buša, Karl Rouv, našao se u središtu političke i pravne kontroverze oko protivzakonitog otkrivanja imena jednog agenta CIA, pre pune dve godine. U središtu kontroverze je tvrdnja predsednika Buša, izneta 2003. godine u njegovom govoru o stanju unije, da je tadašnji irački predsednik Sadam Husein aktivno nastojao da obnovi svoj program za proizvodnju nuklearnog oružja:
“Britanska vlada je dobila informacije da je Sadam Husein nedavno pokušao da nabavi znatne količine uranijuma u Africi”.
Bela kuća je kasnije odustala od te tvrdnje pošto se ispostavilo da je bila zasnovana na lažnim dokumentima. Jula 2003. bivši američki ambasador Džozef Vilson objavio je u listu Njujork Tajms članak u kojem je objasnio da je po zadatku CIA posetio Niger da bi proverio tačnost navoda o uranijumu i Sadamu Huseinu, i da nije našao nikakve dokaze o tome. Nekoliko dana kasnije, ugledni komentator Robert Novak objavio je članak u kojem je izneo da je Vilson upućen u Niger na preporuku njegove supruge, inače, tajnog operativca CIA, Valeri Plejm. Činjenica da je Novak otkrio ime tajnog agenta, što je po američkim zakonima zabranjeno, podstakla je Sekretarijat za pravosuđe da imenuje specijalnog istražitelja Petrika Ficdžeralda sa zadatkom da utvrdi kako je iscurela ta poverljiva informacija.
Da je u celu stvar umešan predsednikov najbliži saradnik, Karl Rouv, otkriveno je skoro dve godine kasnije. Pravni zastupnik tog visokog funkcionera Bele kuće, potvrdio je da je Rouv razgovarao o slučaju ambasadora Vilsona i o njegovoj supruzi sa novinarom nedeljnika “Tajm”, Metom Kuperom. Rouv tvrdi da Kuperu nije odao ime Veleri Plejm, već da je o njoj govorio samo kao o supruzi ambasadora Vilsona. Međutim Vilson smatra da bi predsednik Buš trebalo da ispuni obećanje da će otpustiti osobu koja je otkrila identitet tajnog operativca, bez obzira ko to bio.
“Bez obzira da li je reč o krivičnom delu, očigledno je da je prekršen etički standard kojeg treba da se pridržavaju naši najviši funkcioneri. Stoga pozivam Rouva na ostavku, a predsednika da ispuni reč i otpusti onoga koji je učestvovao u curenju informacije”.
Opozicione demokrate su iskoristili priliku da zahtevaju ostavku, ili bar ukidanje bezbednosne akreditacije spornog Rouva. Republikanci jednako vatreno brane predsednikovog pomoćnika i optužuju demokrate da slučaj koriste za sticanje političkih poena. Ostaje, pak, ključno pitanje da li je Karl Rouv -- ili bilo ko drugi u administraciji predsednika Buša -- novinarima namerno otkrio da je Valeri Plejm tajni agent CIA. Reporter “Tajma” Met Kuper pristao je da svedoči pred Velikom porotom, pošto ga je Rouv oslobodio obaveze da ne objavljuje njegovo ime kao izvor informacije. Međutim, novinarka “Njujork Tajmsa” Džudit Miler, koja je odbila da otkrije ime osobe koja je njoj saopštila da je Valeri Plejm operativac CIE, kažnjena je zatvorom zbog nepoštovanja pravosudne procedure.