Senatski odbor za oružane snage drugi dan za redom razmatrao je proceduru držanja osumnjičenih terorista u američkom vojnom zatvoru u zalivu Gvantanamo na Kubi.
Kongres razmatra eventualno usvajanje zakona kojim bi se pravno regulisao tretman zatvorenika. Američki senatori kažu da ih brine što, u tri godine od kako je američka vojska počela da drži osumnjičene teroriste u zatvoru Gvantanamo na Kubi, nijedan od njih nije izveden pred vojni tribunal. Republikanski senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline kaže da je sistem vojnih tribunala blokiran u sudskom sporu posle kojeg se 520 zatvorenika našlo u pravnom vakuumu.
«Cilj ovog pretresa i mog angažovanja jeste da pronadjemo sveobuhvatno rešenje koje bi omogućilo da se Gvantanamo Bej efikasno koristi u ratu protiv terorizma – da to bude mesto gde će ljudima biti sudjeno što ranije, a ne što kasnije, tako da možemo da nastavimo da dobijamo korisne obaveštajne podatke koristeći standardne tehnike koje neće rušiti ugled ove zemlje, i da imamo politiku pritvora koja će neprijateljskog borca definisati na način koji federalni sudovi mogu da prihvate.»
Iako su SAD potpisale Ženevsku konvenciju iz 1949. godine koja je definisala medjunarodne standarde tretmana ratnih zarobljenika, predsednik Buš izazvao je velike polemike kada je odlučio da osumnjičeni teroristi zarobljeni u globalnom ratu protiv terorizma mogu da se drže u zatvoru kao takozvani neprijateljski borci koji ne podležu Ženevskoj konvenciji.
Senator Grejem, bivši pravni zastupnik Američkog ratnog vazduhoplovstva, kaže da veruje da bi Kongres trebalo da usvoji zakon koji bi regulisao definiciju neprijateljskog borca i načine na koji se njemu ili njoj treba suditi, da bi se zatvorile takozvane «rupe u zakonu» koje sprečavaju da ti slučajevi dospeju pred sud. Medjutim, Denijel Del’Orto, zamenik pravnog zastupnika Sekretarijata za odbranu, svedočio je pred odborom da ne smatra da je akcija Kongresa neophodna.
«Zakonski okvir u kojem trenutno radimo daje nam mogućnost da slučajeve ratnih zarobljenika tretiramo kao pravne procese, prema postojećim propisima, i zato predloženi zakon nije neophodan.»
Medjutim, nekoliko senatora smatra da u odsustvu takvih federalnih zakona, Bela Kuća, Pentagon i Sekretarijat za pravosudje, zasnivaju tehnike ispitivanja i druge procedure vezane za zatvorenike na nizu promenljivih standarda. Još jedan republikanski senator, Džon Mekejn iz Arizone, kaže da ga brine da nedostatak pravno regulisanog tretmana neprijateljskih zarobljenika ugrožava bezbednost samih američkih vojnika, posebno onih koji rade u civilu ili obavljaju tajne operacije.
Mekejn koji je proveo pet godina u zatvoru u Severnom Vijetnamu, oštro je kritikovao Danijela Del Orta, advokata Pentagona. Del Orto je branio tretman neprijateljskih boraca u američkim vojnim zatvorima, rekavši da se prema njima postupa humano. On je dodao da oni dobijaju hranu, smeštaj, odeću, lekarsku negu kao i da se uvažavaju njihove verske potrebe.
Del Orto je dodao da su, kada su otkriveni slučajevi zloupotrebe, odgovorni američki vojnici bili kažnjeni a da je 197 vojnika izvedeno pred ratni sud. Senator Ted Kenedi ukazao je medjutim da visoki oficir koji je bio nadležan za operacije u zatvorima Gvantanamo i Abu Graib nije bio kažnjen zbog svoje uloge u skandalu sa zlostavljanjem zatvorenika.