Linkovi

Protekle su 32 godine otkako je jedna kompanija za električnu energiju odobrila izgradnju nuklearnu elektranu


Međutim, uz neprekidno povećavanje potreba za energijom i porast strepnji zbog globalnog zagrevanja, u Sjedinjenim Državama bi uskoro mogla da počne da se gradi nova generacija nukleranih reaktora.

“U 21. stoleću, našoj zemlji će biti potrebno više električne energije - više sigurnog, čistog i pouzdanog elektriciteta. Vreme je da u ovoj zemlji ponovo počnu da se grade nuklearne elektrane.”

Predsednik Džordž Buš je zagovornik izgradnje novih nuklearki. Američki Senat je nedavno usvojio jedan sveobuhvatni zakonski predlog o energetici, koji obuhvata poreske kredite, garancije za pozajmice i subvenciju u iznosu od milijarde i 200 miliona dolara za podsticanje izgradnje prvih novih nuklearnih elektrana posle više od četvrt veka. Proteklo je dosta vremena od zlatne ere nuklearne energije u Sjedinjenim Državama, 1960-ih i 70-ih, kada su sagrađene 103 nuklearne elektrane. One su danas drugi po važnosti izvor elektriciteta u Americi, iz kojeg potiče 20 % ukupne električne energije. Bilo kako bilo, izgradnja nuklearki je stala 1980-ih.

Nils Dijaz, predsednik američke Komisije za nuklearnu regulativu, koja nadgleda celu industriju, kaže da su ekonomski faktori već delovali protiv nuklearne energije, da bi se onda dogodila dva incidenta - u Pensilvaniji i u Ukrajini.

“...dogodio se incident na Ostrvu tri milje, 1979. i nesreća u Černobilju. Kombinacija tih problema je uistinu usporila i konačno zaustavila rast nuklearne moći”, kaže Dijaz.

Postojeće nuklearke u Sjedinjenim Državama, u svakom slučaju, godinama rade punom parom i često povećavaju proizvodnju. Otprilike trećina je produžila dozvolu za rad za još 20 godina, a očekuje se da će i ostale tražiti obnovu licence. Za razliku od elektrana na ugalj, nuklearke ne ispuštaju štetne gasove. Iako su Sjedinjene Države odbile da se pridruže grupi od 150 država koje su potpisale Protokol o globalnom zagrevanju iz Kjota, predsednik Buš ističe vrednost nuklearnih elektrana u borbi protiv klimatske promene.

“Bez ovih nuklearnih elektrana, Amerika bi svake godine ispustila gotovo 700 miliona metričkih tona ugljen-dioksida više. To je otprilike ista količina ugljen-dioksida koju sada ispuštaju svi naši automobili i kamioni”, kaže predsednik.

Organizacije za zaštitu životne sredine, međutim, dovode u pitanje potrebu za novim nuklearkama.

“Mi jednostavno imamo čistije, mudrije načine da postanemo manje opasna zajednica - sa manjim rizikom od terorizma, manjim rizikom od zagađenja, sa jeftinijom, čistijom energijom... U ovom trenutku, efikasnost je naš najeftiniji oblik električne energije, bez konkurencije, jer smanjenje potrošnje elektirčne energije povećava snabdevenost, kao da ste iskopali gomilu uglja, ili ga sagoreli, ili počeli da cepate atome”, objašnjava Dejvid Hamilton iz organizacije “Sijera klab”.

Borci za zaštitu životne sredine brinu i zbog radioaktivnog otpada, bezbednosti proizvodnje i novih, netestiranih postupaka za dobijanje dozvola za građenje nuklearnih elektrana. Nuklearni otpad je sada uskladišten na 126 lokacija širom zemlje - u kontejnerima i bazenima projektovanim za privremeni smeštaj. Šejn Džonson, iz Sekretarijata za energetiku, kaže da je planirano da se sve količine prebace u Nevadu i zakopaju u tunele oko 300 metara ispod planine Juka.

“Cela planina je u stvari jedna stena. Ne očekuje se bilo kakav prodor površinskih voda kroz tu stenu ili nešto slično. Ipak, skladište je projektovano čak i za takvu eventualnost”, kaže Džonson.

Izgradnja objekta kasni oko šest godina, ali Sekretarijat za energetiku planira da do kraja godine zatraži upotrebnu dozvolu, čije izdavanje zavisi od Komisije za nuklearnu regulativu.

“Naša obaveza je da proverimo svaki veći tehnički ili bezbednosni problem u vezi sa ovim geološkim skladištem... i obezbedimo da ono služi bezbednosti stanovništva, u skladu sa standardima Agencije za zaštitu životne sredine”, kaže Dijaz.

Sigurnost nuklearnih elektrana je još jedan razlog brige velikog broja ljudi, zbog mogućnosti da radioaktivne materije “procure” u vazduh ili vodu. Međutim, nuklearna industrija i vladini zvaničnici tvrde da su se vremena i tehnologija promenili.

“Ako se setite najvećeg bezbednosnog problema koji smo imali u nuklearnoj industriji u Sjedinjenim Državama, to je bilo Ostrvo tri milje. A to je bilo 1979. Tokom četvrtine stoleća otada, naučili smo lekciju - pojačali obuku operativaca, redovno razmenjujemo saznanja u celoj industriji. Zahvaljujući tom iskustvu, tokom proteklih 25 godina smo ostvarili visoku sigurnost”, zaključuje Skot Piterson, potpredsednik Instituta za nuklearnu energiju.

U svakom slučaju, nove nuklearne elektrane neće moći da zadovolje potrebe za električnom energijom u zemlji za naredne dve decenije. Prema novom izveštaju Organizacije za razvoj energetske politike, koju predvodi potrpedsednik Ričard Čeni, za to bi bilo potrebno više od 1000 novih elektrana.

XS
SM
MD
LG