Linkovi

125 pitanja koja ukazuju na jaz u naučnom razumevanju svemira


Časopis Nauka slavi 125 rodjendan specijalnim izdanjem koje se bavi nekim od fundamentalnih - još uvek nerešenih - misterija našeg doba. Izumitelj Tomas Edison je osnovao časopis Nauka 1880. godine, a danas, kao nedeljna publikacija Američkog udruženja za unapredjenje nauke, ta publikacija ima veći tiraž od svih naučnih časopisa na svetu. Urednik vesti Kolin Norman kaže da je, umesto da se osvrne na ono što je štampao u poslednjih 125 godina, ovaj časopis doneo odluku da na osnovu ekspertize svojih stotinjak urednika sastavi listu od 125 do sada neodgovorenih pitanja koja ukazuju na ograničenost našeg znanja - poput pitanja ”Od čega je sastavljen svemir?“

”Znamo da je deo univerzuma koji možete videti, odnosno zvezde i galaksije, zapravo samo majušni deo onoga što postoji i znamo da postoji veliki deo tamne mase koja drži te galaksije na okupu. Nešto od toga je jednostavno obična materija, ali veliki deo toga su nama još uvek nepoznate čestice."

Urednik Kolin Norman dodaje da su druga pitanja daleko specifičnija.

”Da li možemo proizvesti efikasnu vakcinu protiv virusa HIV? To je veliki problem koji ima ogromne društvene posledice.“

Urednici su ustanovili da teška pitanja imaju tendecniju da su na ovaj ili onaj način povezana. Uzmite, na primer, ljudski genom, DNK čija je mapa po prvi put izradjena pre pet godina. Naučnici su bili zapanjeni kad su otkrili da ljudi zapravo imaju samo 25000 gena, što je daleko manje od 100 000 koliko su očekivali.

”Pošto smo odgovorili na pitanje koliko gena imamo, sada moramo da odgovorimo na pitanje - zašto smo tako komplikovani sa tako malim brojem gena? Odgovor na to pitanje leži u tome kako su geni izraženi, način na koji je genom kontrolisan. Otkriće da imamo tako mali broj gena, otvorilo je čitav niz stvarno interesantnih pitanja.“

A šta je najomiljenije pitanje Kolina Normana za koje ljudi još uvek nisu našli odogovor? Pitanje o ljudskom genomu je fundamentalno. Drugo je pitanje koje smo formulisali na sledeći način: kako ćelija kože može da postane nervna ćelija? Naučnici su se uvek pitali kako je moguće da embrionske osnovne ćelije mogu da postanu bilo koja vrsta ćelija i šta ih navodi da se razviju u odredjene vrste tkiva. To je oduvek bilo ogromno pitanje u biologiji. Sada je postalo vrlo aktuelno jer smo u stanju da osnovne ćelije umnožavamo u laboratorijskim uslovima.

Urednik časopisa Nauka Kolin Norman smatra da 125 pitanja, za koja čovečanstvo još uvek nema odgovor, odražavaju večnu potrebu traganja za znanjem ali i ljudsko divljenje pred nepoznatim.

”Kakve su nas genetske promene učinile ljudskim bićima? Šta je osnovna suština svesti? Kako se memorija skladišti i aktivira? Zašto pamtimo svoju adresu, a zaboravljamo gde smo ostavili ključeve? Kako je evolucija saradnja? Sve to su anigme koje zanimaju ne samo naučnike već i sve druge. Da li smo sami u svemiru? Kako je počeo život na zemlji?

Časopis Nauka simbolično je postavio 125 pitanja povodom 125. godišnjice svog postojanja i Kolin Norman priznaje da je to samo mali deo enigmi koje se naučnici trude da reše. On poziva slušaoce da pogledaju tu listu na veb stranici www.sciencemag.org i jave mu koje su nerešene naučne misterije urednici možda propustili.

XS
SM
MD
LG