Sudija je izrekao ovu meru zbog nepoštovanja suda pošto je gospodja Miler odbila da otkrije identitet izvora svojih informacija u vezi sa krivičnom istragom o objavljivanju imena tajnog agenta Centralne obaveštajne agencije.
Komitet za zaštitu novinara, sa sedištem u Njujorku, saopštio je da je duboko zabrinut zbog zatvaranja novinarke Džudit Miler. Druge organizacije novinara su takodje upozorile da bi ta odluka mogla da ima negativan uticaj na korišćenje anonimnih izvora u cilju otkrivanja nepravilnosti u radu vladinih agencija. Federalni sudija je naložio da Džudit Miler bude zatvorena na neodredjeno vreme zato što je odbila da saradjuje sa istragom federalne porote o otkrivanju identiteta tajnog agenta CIA-e 2003. godine.
Specijalni tužilac Petrik Ficdžerald pokušava da otkrije da li su neidentifikovani funkcioneri Bušove administracije prekršili zakon time što su otkrili ime agenta CIA-e Valeri Plejm. Njeno ime se prvi put pojavilo u kolumni novinara Roberta Novaka. Novak za sada odbija da odgovori na pitanje o tome da li je bio u kontaktu sa federalnim tužiocem, kao i da li je, i u kojoj meri, saradjivao sa istragom u ovom slučaju.
Gospodja Plejm je udata za bivšeg ambasadora Džozefa Vilsona. Tokom debate uoči rata u Iraku, Vilson je javno doveo u pitanje opravdanje administracije za pokretanje rata, a tužilac pokušava da otkrije da li objavljivanje imena njegove žene predstavlja odmazdu za kritike politike administracije od strane ambasadora. Drugi novinar u ovom slučaju, Metju Kuper, iz nedeljnika Tajm, pristao je na kraju da svedoči pred federalnom porotom pošto ga je osoba od koje je dobio informaciju oslobodila daljeg čuvanja tajnosti.
«Ovo je tužan dan ne samo za novinarstvo već i za našu zemlju.»
Udruženja novinara tvrde da je pravo novinara da zaštite neidentifkovane izvore svojih informacija važan aspekt slobode medija i prava javnosti da bude obaveštena. Izvršni urednik Njujork Tajmsa, Bil Keler, upozorio je da bi zatvaranje Džudit Miler moglo da odvrati neke funkcionere koji su do sada bili zaštićeni garancijom tajnosti njihovog identiteta, od strane novinara, da u budućnosti dostavljaju informacije medijima o korupciji i malverzacijama unutar vlade.
«To je opasno zato što bi moglo da služi budućem prikrivanju istine o tome šta se dešava unutar vlade ili drugih uticajnih institucija.»
Tužilac Ficdžerald kaže da želi da dozna sa kim su dvoje novinara u ovom slučaju razgovarali da bi dovršio svoju istragu, pošto je otkrivanje identiteta tajnog obaveštajnog agenta kažnjivo po federalnom zakonu. Medjutim, ne slažu se svi novinari odbijanjem Džudit Miler da svedoči. Stiv Čepmen, pisac urednika u listu Čikago Tribjun, smatra da novinari ne bi trebalo da imaju specijalan tretman od strane sudova u krivičnim istragama.
«Novinari u ovom slučaju govore o pravu javnosti da bude obaveštena. Medjutim, ima stvari o kojima javnost nema prava da bude obaveštena, a primer su, svakako, imena tajnih agenata.»
Ovaj slučaj je ponovo podstakao debatu o potrebi da se novinari izuzmu od obaveze svedočenja o svojim poverljivim izvorima. Zakoni sa nekim vidom takve odredbe usvojeni su u 49 od 50 saveznih država. Federalni sudija Tomas Hogan je izjavio da će novinarka Džudit Miler ostati u zatvoru sve dok ne pristane da svedoči ili dok mandat sadašnje federalne porote ne istekne u oktobru.