Projekat Evropske unije, koji traje već pola veka, nije u krizi, tvrdi visoki saradnik istraživačkog centra REND i bivši dugogodišnji američki amabasador pri EU i NATO-u, Robert Hanter.
Svoj optimizam u pogledu budućnosti evropskog bloka, gospodin Hanter zasniva na činjenici da se taj projekat temelji na interesima, vrednostima i ubeđenju svih koji ga grade. U razgovoru sa našom koleginicom Jelom Jevremović, Robert Hanter se takođe osvrnuo na neke od problema koji su doveli do sadašnjeg uzburkanog stanja u Uniji:
Hanter: Istina je da je Unija naišla na ozbiljne teškoće. Međutim, mislim da su napravljene neke nepotrebne greške. Nije trebalo govoriti o evropskom ustavu jer je to u stvari samo zbir već postojećih sporazuma. Greška je bila i održavanje nacionalnih referenduma o tako komplikovanom dokumentu, koji se u Francuskoj izmetnuo u referendum o veoma nepopularnoj vladi predsednika Širaka. Propali referendum u Holandiji više je iskorišćen kao prilika da se Holanđani izjasne protiv useljavanja iz inostranstva i globalizacije nego da glasaju o ustavu. Dakle, nije reč o debaklu Evropske unije, već o potrebi rešavanja određenih problema.
Glas Amerike: Na primer?
Hanter: Pored ostalog treba da se ispravi takozvani “deficit demokratije”. Postoji, na primer, Evropski parlament čija su ovlašćenja neznatna i za čije izbore je zainteresovan veoma mali broj evropskih birača. Dakle, potrebno je ojačati parlament da bi ljudi bili motivisani da glasaju za telo čije odluke mogu da utiču na njihov svakodnevni život. Takođe treba smanjiti vlast birokratije u Briselu, koja zaista nema nikakvu demokratsku podlogu. Ostaje takođe dovršavanje integracije zemalja bivšeg Varšavskog pakta, gde je standard života relativno nizak i čije su privrede još uvek nekompatibilne sa zapadnom privredom. Sve su to stvari preostale iz doba Hladnog rata koje treba konačno dovesti u red. Naravno, za to je potrebno vreme.
Glas Amerike: Evropljani, međutim, govore o tome da će odložiti ako ne odustati od daljeg proširenja. Šta to znači za Zapadni Balkan u koji su Amerika i EU puno uložile do sada?
Hanter: Uopšte nije sigurno da je EU trebalo da se proširuje tako brzim tempom. Verovatno bi bilo bolje da je proces ekonomskog i političkog osposobljavanja zemalja kandidata trajao duže. Uzmimo primer Ukrajine, koja ulaže velike napore da uhvati korak u reformama. Međutim, ona još dugo neće moći da zadovolji evropske standarde. Sličan je slučaj sa nekim od balkanskih zemalja, kojima je i dalje potrebno pomagati da bi u punom smislu stale na svoje noge i kojima takođe predstoje dodatne reforme da bi bile privlačne za strana ulaganja. Prijem u Evropsku uniju se ne može postići samo potpisivanjem nekog dokumenta i konstatacijom sve je rešeno. Standardi se ne ostvaruju preko noći.
Glas Amerike: Unutar Evropske unije postoje nesuglasice oko njenog karaktera. Francuska i Nemačka zagovaraju dalje političko ujedinjavanje, Britanija zastupa koncept jačanja slobodnih, tržišnih odnosa.
Hanter: Ta borba traje od početka stvaranje unije. S jedne strane se postavlja pitanje da li je Britanija uopšte spremna da se pridruži bloku u svim njegovim aspektima, ili ne. Dosadašnji britanski odgovor je bio da će to na kraju učiniti, ali ne baš - sada. Mnogi u Evropi veruju da se Britanija zalaže za prijem što većeg broja zemalja samo da bi oslabila Uniju. U takvim prigovorima ima istine. Postoje razliku i u pogledu odnosa privrede i socijalne politike. Većina Evropljana ne želi da sledi primer, neki kažu, surovih tržišnih odnosa u Americi, koja ima izuzetno visoku stopu ekonomskog rasta, ali i 40 miliona ljudi bez zdrastvene zaštite. Evropljani u načelu pristaju na sporiju privrednu ekspanziju radi obezbeđivanja socijalne zaštite za sve. Taj koncept naravno treba održati u uslovima u kojima bogate članice EU ostvaruju dohodak od preko 20.000 dolara po stanovniku, a neke od kandidata za prijem jedva 1.000. Sve su to problemi sa kojima se Unija suočava, ali ja lično ne sumnjam da ih je moguće prevazići.