Saopštenje sudije O'Konor krajem prošle nedelje već je pokrenulo bitku za izbor njenog naslednika čija završnica će se odigrati u Senatu. Na konferenciji za novinare u Kopenhagenu, predsednik Buš je rekao da će svoju nominaciju zasnovati na ličnosti kandidata, a ne samo na njegovim stavovima o pojedinim kontroverznim pitanjima, kao što su pravo na abortus ili brak izmedju homoseksualaca.
«Neće biti nikakvog specijalnog testa. Izabraću osobu koja može da obavi posao, koja je čestita, koja je inteligentna, koja striktno tumači ustav i koja ne koristi svoj položaj sudije da bi donosila ili menjala zakone. Taj stav sam isticao u svojoj kampanji i toga ću se i sada pridržavati.»
Predsednik je pozvao Senat da održi dostojanstveni pretres za potvrdjivanje kandidata za upražnjeno mesto sudije O'Konor, koji će uslediti nakon što on objavi ime te osobe. Opozicioni demokrate ističu da bi predsednik mogao da izbegne zamornu bitku oko potvrdjivanja svog kandidata ukoliko imenuje umereno orijentisanoig pravnika koji će slediti put sudije O'Konor, koja je često bila u centru podela u Vrhovnom sudu i ključno uticala na njegove odluke. Evo mišljenja demokratskog senatora iz države Njujork, Čarlsa Šumera.
«Očekujemo da će predsednik održati veoma važnu ravnotežu u Vrhovnom sudu, za koju se sudija O'Konor tako uporno zalagala, time što će imenovati umerenog kandidata koji će moći da dobije podršku konsenzusom.»
Medjutim, predsednik je već izložen snažnom pritisku od strane konzervativnih grupa da imenuje «tvrdog» konzervativca. I konzervativne i liberalne grupe su već počele da objavljuju unapred pripremljene tv oglase za ovu priliku. Predsednik Buš je pozvao obe strane da ublaže retoriku dok se on priprema da objavi svoj izbor. Pravni i politički analitičari ukazuju, sa svoje strane, da su ulozi u ovom procesu veoma visoki i zato što je sudija O'Konor bila glas umerenosti u Vrhovnom sudu od 1981. godine. Kas Sanstin je profesor na pravnoj školi Čikaškog univeziteta.
«Sudija O'Konor je bila jedna od najuticajnijih osoba u Americi četvrt veka. One je sebi stvorila sasvim odredjeni profil u Vrhovnom sudu - nekog ko donosi odluke temeljito, od slučaja do slučaja. Prazninu koju ona ostavlja za sobom neće biti lako popuniti.»
Mnogi eksperti takodje predvidjaju da će političke podele u Vašingtonu veoma jasno doći do izražaja kada u Senatu počne pretres o potvrdjivanju kandidata za novog sudiju Vrhovnog suda. Profesor na pravnoj školi Univerziteta Harvard, Lorens Trajb, već niz godina prati rad najvišeg sudskog tela.
«Možete da očekuje da će sve prikrivene podele u američkom društvu sada doći do izražaja. Nadam se da su ljudi naučili kako da se obraćaju jedni drugima preko političkih podela, pošto se plašim da naredni period neće biti nimalo prijatan.»
Delimičan razlog intenzivnih priprema za proces potvrdjivanja novog sudije Vrhovno suda je i to što će to biti prvi novi član najvišeg suda od 1994. godine.