Linkovi

Uprkos reformama u Turskoj iz EU u Ankaru stižu nejasni signali


Pošto su glasači u Francuskoj i Holandiji praktično onemogućili donošenje evropskog ustava neki lideri u Evropi počeli su da dovode u pitanje dalje širenje Unije, posebno priključivanje Turske. Pojedini medju njima sada govore o mogućnosti da se Turskoj ponudi takozvano ”privilegovano partnerstvo,“ umesto punog članstva. Osvrt je pripremio saradnik Glasa Amerike, Brent Hard.

Put za učlanjenje Turske u Evropsku uniju postao je manje predvidiv nego ikada ranije. Sonar Čoptaj, direktor Programa za turska istraživanja, u vašingtonskom Institutu za bliskoistočnu politku, kaže da će to biti dug i težak put:

"Tursko učlanjenje zamišljam kao voz - najsporiji voz na svetu.“

Ali sudeći po najnovijim komentarima iz Brisela, taj voz možda nikada neće stići do odredišta. Entuzijazam za učlanjenje Turske opao je posle odbacivanja evropskog ustava u Francuskoj i Holandiji. Analitičar Sonar Čoptaj vidi u tome loš znak:

”Ako rukovodstvo u evropskim zemljama popusti pod pritiskom javnosti i pod njenim strahovanjima od pridruživanja velike muslimanske zemlje, to bi moglo da nesmotreno zaustavi voz ka učlanjenju, što bi zabilo klin izmedju Turske i Evropske unije.“

Čoptaj dodaje da antievropska osećanja u Turskoj odslikavaju antiturska osećanja u Evropi:

”Turci imaju prema Evropi mešana osećanja ljubavi i mržnje. S jedne strane, sebe vide kao deo zapadnog sveta, a s druge, kad god im Evropa kaže da nisu dovoljno dobri, taj odnos gubi element ljubavi i pretvara se u antievropski stav. Svaki put kada Turci osete da ih Evropljani ne tretiraju sa poštovanjem, odmah se javlja nacionalističko raspoloženje.“

Sabri Sajari, direktor Instituta za turske studije na Univerzitetu Džordžtaun, dodaje da je tursko strpljenje možda na izmaku:

"Posle ovih najnovijih dogadjaja, nacionalisti su se udružili sa fundamentalistički raspoloženim islamskim grupama i ekstremnom levicom. Njihov argument je da je Turska sprovela niz reformi, ali da ih ni jedna od njih nije približila članstvu u Evropskoj uniji.“

Džon Stilidis, predsednik Projekta za jugoistočnu Evropu pri Medjunarodnom centru Vudrou Vilson, kaže da je tim dalekosežnim reformama Turska zaslužila da Evropska unija započne razgovore o učlanjenju:

”Proces je tekao sporo do pre oko dve i po godine. Ali od dolaska premijera Redžepa Erdogana i njegove stranke na vlast, Turska je postigla neverovatan napredak u ispunjavanju kriterijuma.“

Većina analitičara kaže da jednu od prepreka predstavlja veličina Turske, koja ima stanovnika gotovo koliko Francuska ili Nemačka. Evropljani strahuju od ulaska tako velikog broja Turaka u Evropu, što možda potiče iz ukorenjene sumnjičaviosti prema nekadašnjoj Otomanskoj imperiji. Ali Sabri Sajari sa Univerziteta Džordžtaun kaže da malo Evropljana shvata čime bi sve Turska doprinela Evropi:

”Tursko tržište je ogromno i moglo bi znatno da doprinese Uniji, bilo u tom smislu ili u smislu novih mogućnosti za investiranje. Ako bi - po učlanjenju - Evropa počela da ulaže u Tursku, možda ne bi došlo do masovnih preseljavanja Turaka na zapad.“

Profesor Sajari dodaje da se u Evropi retko izveštava o turskim ekonomskim uspesima. Pošto umalo nije doživela kolaps 2002. godine, turska ekonomija se povratila i u poslednje tri godine njen bruto proizvod je skočio za skoro 10 odsto, dok je godišnja inflacija manja od osam procenata. Većina analitičara ipak ističe da, bez obzira koliko se Ankara trudila da ispuni kriterijume za učlanjenje, svaka zemlja Evropske unije mogla bi da stavi veto i tako potpuno zaustavi njeno ionako sporo kretanje ka učlanjenju.

XS
SM
MD
LG