Linkovi

Istorija braka: Od poslušnosti do intimnosti ili kako je ljubav pobedila brak


U Sjedinjenim Državama, juni je tradicionalno jedan od najpopularnijih meseci za venčanja. Ali, mada svadbena tradicija živi, američki brak se dramatično menja na druge načine, kaže socijalni istoričar Stefani Kunc.

Ona je direktor Istraživačkog odeljenja i javnog obrazovanja u Savetu za savremenu porodicu i autor knjige pod naslovom:

Istorija braka: Od poslušnosti do intimnosti ili kako je ljubav pobedila brak

Kad Stefani Kunc čuje o zabrinutosti Amerikanaca da je tradicionalni brak u krizi, ona može da im odgovori velikim brojem argumenata. Ova profesorka koledža Evergrin, u državi Vašington, tvrdi da je ranije bilo više maćehi i očuha, kao i rodjenja vanbračne dece, no danas. Brak izmedju partnera istog pola je takodje sve češća pojava širom sveta. Iako je broj razvoda rastao najvećim delom prošlog veka u Sjedinjenim Državama, gospodja Kunc kaže da je taj broj od 1981. godine opao za 26 posto. Ono što je različito je da hiljadama godina brak zapravo nije bio vezan za ljubav i romansu:

”Nije da društva u prošlosti nisu imala ljubav i romansu, ali se smatralo veoma lošim venčati se iz tog razloga. Venčati se značilo je ući u dobru porodicu i sklopiti ekonomske i političke saveze. Tek pre 200 godina počeli smo da razvijamo u Zapadnoj Evropi i Americi ovaj ideal ”ljubavne veze“, odnosno ideju da se treba venčati iz ljubavi.“

U pomenutoj knjizi Stefani Kunc istažuje kako je taj ideal transformisao način na koji muškarci i žene biraju svoje saputnike. Ona ističe da se brak još radikalnije promenio razvojem pokreta za jednakost žena u proteklih trideset godina.

”Čak i kad je brak počeo da se vezuje za ljubav i dalje je u njemu bilo potčinjenosti ili bar zavisnosti žena. Sada, zahvaljujući ekonomskoj nezavisnosti žena, one su sve obrazovanije i sposobne da pristupe braku kao odnosu, a ne, da tako kažemo, društvenoj zaštićenosti.“

To znači da neudate žene poput Melani Kašda, 29-godišnje socijalne radnice iz Njujorka, mogu da iznesu svoje ideje o braku koje bi pre nekoliko stotina godina bile revolucionarne. Ona veruje da je neke opcije čine selektivnijom u pogledu toga za koga će se udati i da ne može ni da zamisli da se ne uda iz ljubavi:

”Imam veoma jednostavnu ideju šta želim, nekoga ko će me nasmejati, nekoga ko me privlači, nekoga ko je stabilan. Bilo je prilika da se udam za ljude koji su savršeno fini, ali nisam osetila tu vrstu privlačnosti.“

Stefani Kunc veruje da je veliki deo onoga što se dešava u američkim brakovima danas dobro. Mnogi parovi pronalaze veće zadovoljstvo u braku i dele kućne poslove i brigu oko dece ravnopravnije:

”Problem je da ono što čini dobrar odnos ne znači istovremeno jaku instituciju. Hiljadama godina brak je bio jaka institucija, jer niko nije očekivao da će odnos biti zadovoljavajući. Danas, stvari koje brak čine fleksibilnim odnosom, o kojem se može pregovarati, takodje pružaju ljudima mogućnost da ne sklapaju brak ili da ga napuste a da time ta institucija ne bude oslabljena.“

Stefani Kunc kaže da je izmena ideje o braku imala uticaj širom sveta, mada ne uvek isti:

”U zemljama gde su žene imale manje opcija i u kojima su se muškarci najmanje promenili, žene mnogo češće odgovaraju odlaganjem braka. U Japanu, Italiji i Španiji učestalost razvoda i vanbračnog života je daleko manja no u Sjedinjenim Državama ali je i učestalost braka daleko niža. Postoji daleko veća proporcija neudatih žena preko 25 godina.

Čak i zemlje u kojima su unapred dogovoreni brakovi već dugo norma, Stefani Kunc kaže da mladi imaju sve veće pravo glasa u tom procesu. Ona je medjutim, pronašla neznatne razlike u nivou sreće u brakovima zaljubljenih parova u odnosu na one čiji su brakovi bili aranžirani. U svojoj knjizi Istorija Braka Stefani Kunc takodje nastoji da pokaže da američki stil braka nije tako stara tradicija koja nestaje, već relativno skorija koja još uvek evoluira - i koja predstavlja izazove bez presedana ali i pruža nova zadovoljstva.

XS
SM
MD
LG