"Glavni razlog zainteresovanosti SAD za Balkan i Kosovo je isti kao i u drugim regionima sveta -- a to je borba protiv terorizma,” rekao je saradnik Instituta za bezbednosna i spoljnopolitička pitanja pri Univerzitetu države Nevade, Frederik Peterson, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem. O saradnji Srbije sa Haškim sudom i mogućem uticaju tog pitanja na pregovore o konačnom statusu Kosova, Petersen kaže:
PITERSON: Pitanje konačnog statusa Kosova i saradnja Srbije sa Haškim sudom medjusobno su povezani, jer ovo drugo može da posluži kao način za dobijanje koncesija. Kao što znate, pritisak Haškog suda da svi optuženi za ratne zločine budu izručeni sve su intenziviniji ne samo na Srbiju, dok se priprema za razgovore o konačnom statusu te pokrajine, već i na Republiku Srpsku. U oba slučaja medjunarodna zajednica deluje nedosledno: na Kosovu izgleda da prihvata homogeno društvo, ignorišući rezoluciju UN 1244, dok se u Bosni zalaže za heterogeno društvo. To znači da medjunarodna zajednice ne postupa dosledno ni u jednom ni u drugom slučaju i da bi mogla da deluje na štetu srpskih teritorijalnih i nacionalnih interesa.
GLAS AMERIKE:Postoje li nagoveštaji kretanja američke politike u pogledu konačnog statusa Kosova i šta su američki interesi na Balkanu?
PITERSON: Glavni razlog zainteresovanosti SAD za Kosovo i Balkan je isti kao i u nekim drugim regionima sveta, a to je borba protiv terorizma. Vašington želi da se situacija stabilizuje i da se onemoguće terorističke i kriminalne aktivnosti koje bi sa Bliskog istoka preko Balkana mogle da stignu u Evropu. Borba protiv terorizma na Balkanu se, na sreću, odvija diplomatijom, suprotno nekim drugim regionima gde se vodi oružjem. Ali ta diplomatska aktivnost morala bi da bude daleko usredsredjenija i aktivnija.
GLAS AMERIKE: Pošto borba protiv globalnog terorizma ima primarni značaj za SAD, kako se ta činjenica konkretno odražava na odnose sa SCG?
PITERSON: Pre svega, potrebna je volja i spremnost Vašingtona da uoči zbog čega se Srbi ponašaju i deluju na način na koji to čine. S druge strane, Srbi treba da odbace nepoverenje prema SAD -- koje je rezultat donedavane politike Vašingtona prema toj zemlji -- da bi se uspostavilo uzajamno poverenje i pokrenula opšta saradnja, posebeno u domenu borbe protiv terorizma. To se neće dogoditi aktivnostima akademskih krugova, diplomatskim potezima ili nametanjem volje, već jedino definisanjem zajedničkih interesa. Kada se donese odluka da su odnosi izmedju dve zemlje dovoljno važni da se obe strane usredsrede na unapredjenje saradnje i medjusobnih odnosa, onda u tom porcesu treba da učestvuju i regionalne zemlje, svetska zajednica, i naravno -- Vašington i Beograd.