Linkovi

Da li i vi imate problema u održavanju koncentracije?


U današnje vreme, mnogi od nas su toliko okupirani svojim brojnim zadacima koje uporedo obavljamo u toku dana da ne možemo da se koncentrišemo ni na šta duže od minut. Neki stručnjaci ovaj tip ponašanja nazivaju «pseudo ADD», odnosno «pseudo poremećaj deficita pažnje.» Ako osećate da ste ovih dana priključeni na toliko uredjaja da zapravo gubite vezu sa sopstvenim životom, niste jedini. Stručnjaci kažu da su Amerikanci postali nacija deficita pažnje.

«Mi volimo kad ne moramo da provedemo mnogo vreman razmišljajući o jednoj stvari, a to su upadljivi simptomi osoba koje imaju ono što nazivamo pseudo ADD-om», kaže doktor Bil Rejti.

Svi smo čuli za kliničke slučajeve poremećaja deficita pažnje. Hiljade dece širom Amerike podvrgava se lečenju jer ne mogu da se fokusiraju i koncentrišu u školi. Ali šta je sa nemedicinskim problemom «kulturalnog ADD-a?». U današnje vreme od ljudi se očekuje obavljanje više poslova u isto vreme. Samo pitajte Ajlin O Konor, bivšeg producenta stanice ABC, koja je sada supruga, majka petoro dece, student prava i direktor neprofitne organizacije... koja kaže da nema drugog načina da sve postigne.

«Otišla bih na čas i slušala predavanje. Na jednom delu ekrana sam hvatala beleške, a na drugom mi je bio otvoren e-mail i slala sam poruke deci ili kolegama iz kancelarije».

Da li takve paralelne aktivnosti uopšte mogu biti efikasne?

«Mozak nije potpuno angažovan, nije fokusiran. Postoji mnogo moždanih talasa, mnogo buke. Više se naprežete da biste fokusirali svoju pažnju», kaže doktor Bil Rejti.

Novije studije to potvrdjuju. Jedna pokazuje da radnici u današnje vreme ne provode više od 3 minuta na jednom zadatku i da ih obično prekidaju na svaka 2 minuta. Drugo istraživanje pokazuje da je osobi potrebno 50% više vremena da okonča dva zadataka koje radi u isto vreme nego ako ih radi odvojeno. Drugim rečima, stalno pritiskanje pauze u mozgu ne štedi vreme, i čak košta više novca. Ali zaboravimo na budžet. Majke kao što je Ajlin brinu zbog toga što radimo svojoj deci čija je pažnja rasplinuta čak i dok rade domaći zadatak.

«Moja 15-godišnja ćerka sedi sa slušalicama i sluša muziku dok piše rad za školu» primećuje Ajlin O Konor.

«Mi podižemo generaciju dece preplavljene raznim medijima, dece koja radi više stvari istovremeno» ističe Džim Stejer.

Zapravo, najnovije cifre pokazuju da deca provode 8 i po sati dnevno koristeći sve vrste medija.

«Oni provode suviše sati ispred ekrana, bilo tV ekrana ili kompjuterskog ekrana što na neki način doprinosi poremećajima deficita pažnje».

Zato neki roditelji sada otkrivaju video igricu koja uči naš mozak kako da se ponovo fokusira. Bivši učitelj Piter Frir izmislio je igru «Play attention» pri čemu je pozajmio tehnologiju NASA-e koja se koristi za pojačavanje fokusa pilota igranjem jednostavnih igara koncentracije.

«Dobro, recite mi šta treba da uradim» kaže novinar Debora Roberts koja je isprobala igricu. «Prvo stavi kacigu koja ima senzore...

«Dakle vanzemaljac će leteti nisko a šta ti pokušavaš da uradiš?» «Da ga nateram da se podigne više» kaže Debora. Kako – pita Piter a ona kaže – «samo fokusiranjem». «Ali ako ja lično pokušam da te ometam, zapazi kako on opet ide dole jer ti nemaš punu koncentraciju koju si imala ranije» kaže Piter.

Frir ističe da su posle 40-60 sati tokom nekoliko nedelja, deca pa čak i odrasli, ustanovili da im se pažnja trajno poboljšala.

«Dakle, ako ja dovoljno radim ovo, učim mozak da ostane fokusiran uprkos smetnjama... Peter «Što više vežbamo, bićeš sve bolja u ovome» Ili, prosto možemo da odlučimo da usporimo malo i uživamo u svom životu, što su Ajlin i njena porodica rešeni da učine. «Tipičan dan je haotičan, ali ima trenutaka kada kažemo – e sada zaista treba da stanemo. I na kraju svakog dana mi usporavamo u toku večere gde se okuplja porodica. Mislim da nas to na neki način vraća u realnost» kaže Ajlin.

XS
SM
MD
LG