Osvrćući se na činjenicu da se UN pripremaju za analizu ostvarenih standarda, što bi moglo voditi početku pregovora o konačnom statusu, šefovi država ili vlada EU, okupljeni na samitu u Briselu, podsjećaju na obećanja data Kosovu i Balkanu o evropskoj budućnosti regiona.
Podržava se rad ambasadora Kai Eidea, koji bi, tkom leta, trebao napraviti celovit pregled kosovskih prilika, što bi trebalo poslužiti kao osnova za donošenje odluke da li će ove jeseni započeti razgovori koji bi trebali odrediti kosovsku budućnost. U svakom slučaju, Evropski savet naglašava da rezultat Eideovog rada neće sam po sebi odlučiti nastavak procesa- odlučiće ga primena standarda, posebno onih koji se smatraju prioritetnima, kao i proces decentralizacije, za koji evropski lideri tvrde da je "od posebene važnosti". Zato se preporučuje privremenim kosovskim vlastima da "udvostruče napore", kako bi zabeležili konkretne rezultate na povratku izbeglih i zaštiti pripadnika svih etničkih zajednica.
Poziv da se ovaj proces ne koči i blokira upućen je na adrese političkih lidera i u Prištini i u Beogradu. Dva politička centra se pozivaju i da iskažu konstuktivnost i "dobru volju" u dijalogu koji bi se mogao voditi o konačnom kosovskom statusu- na taj način će se, naglašavaju evropski lideri, postići svima privatljivo rešenje. S tim u vezi se od Beograda traži da ohrabri učešće kosovskih Srba u političkom procesu i radu privremenih institucija kosovske vlasti.
Bez obzira o kakvoj budućnosti za Kosovo je reč, ona mora biti u skladu sa evropskim vrednostima i normama, u suglasnosti sa medjunarodnim pravnim instrumentima ali i obavezama, propisanim Poveljom UN-a. Jedno je sigurno, poručuje se iz Brisela- Kosovo se ne može vratiti na stanje iz perioda pre marta 1999. godine. Deklaracija evropskih lidera posebno naglašava da konačno rešenje treba služti stabilnosti i bezbednosti regiona- neprihvatljivo je svako rešenje do kojega se dodje jednostrano, upotrebom sile ili koje bi vodila promjeni kosovskih granica. U tom svetlu se naglašava da neće biti delenja Kosova, niti njegovog pripajanja nekoj drugoj zemlji- teritorijalni integritet suseda mora biti ispoštovan, naglasak je koji su za Deklaraciju uobličili evropski ministri spoljnih poslova, početkom sedmice u Luksemburgu.
Do budućeg rešenja, ceni se da je još uvijek neophodno medjunarodno vojno prisustvo na Kosovu, posebno sa zadatkom zaštite nacionalnih manjina, kao i svojevrsne kontrole nad provodjenjem standarda. Evropska unija će, zaključuju evropski lideri, nastaviti sa aktivom ulogom u medjunarodnom angažovanju na Kosovu, posebno u konsolidaciji vladavine zakona, stvaranja zdrave ekonomske sredine, a sve to imajući na umu "širu sliku" politike prema Zapadnom Balkanu. S tim u vezi, obećava se puni angažman Evropljana u definisanju konačnog statusa Kosova, nadajući se da će to omogućiti progres i Prištine i Beograda prema evro-atlantskim integracijama.