U prilogu koji je pripremio novinar Glasa Amerike, Ted Lapidus, govori se o istorijatu i načinu funkcionisanja radija.
Priča počinje u Britaniji 1873, kada je fizičar Džon Maksvel izneo teoriju o novoj vrsti energije – koju je nazvao elektromagnetni talasi. Ni Maksvel ni njegovi savremenici nisu mogli da dokažu postojanje te nove energije, sve dok 14 godina kasnije to nije učinio nemački naučnik Hajnrih Herc. Kada je Herc studentima prikazao eksperiment kojim je dokazao postojanje elektro-magnetnih talasa, njih su zainteresovale mogućnosti primene te nove enegrije.
Profesor Herc im je objasnio da su elektro-magnetni talasi interesantni, ali da za njih nema primene. Danas znamo da profesor Herc nije bio u pravu. Njegovi uspešni eksperimenti predstavljaju pra-početak modernih elektronskih komunikacija, a potvrda postojanja elektro-magnetne energije donela mu je slavu – po njemu je nazvana jedinica za učestanost radio talasa – odosno mera od jednog ciklusa u sekundi, koja je nazvana herc.
Priča počinje znatno da se ubrzava 1894, kada je italijanski naučnik Guljelmo Markoni usavršio hercovu mašinu, tako da je mogao da prenosi signal na razdaljinu od nekoliko kilometara. Nakon bezuspešnih pokušaja da za svoj uređaj zainteresuje italijansku vladu, Markoni se preselio u Britaniju, gde je njegov pronalazak bio dobro primljen. Već 1897, Markoni je formirao kompaniju za bežični telegraf i signalizaciju, a godinu dana kasnije počela je i proizvodnja prvih radio uređaja u Čelmsfordu, u Engleskoj. Markonijevi uređaji su vrlo brzo prihvaćeni i radio poruke su slate preko velikih rastojanja.
Jedna od najznačajnijih primena bila je u pomorskom saobraćaju, u kojem, do tada, brodovi nisu mogli da komuniciraju sa obalom - sve dok ne stignu u luku. Pojavom radija, brodovi su mogli da pozovu pomoć u slučaju opasnosti, ili da šalju i primaju druge informacije. Naravno, cela komunikacija Markonijevim radio uređajima obavljana je takozvanom Morzeovom azbukom.
Radio operatori na brodovima u blizini američke atlantske obale, 24. decembra, 1906, čuli su prvo zvuk violine, a onda im je ljudski glas poželeo srećan Božić. Glas koji su čuli pripadao je Redžinaldu Fesendenu, pronalazaču koji je pokušavao da napravi radio uređaj koji bi mogao da prenosi glas i muziku. Samo 14 godina posle prvog Fesendenovog pokušaja, u Pitsburgu u Pensilvaniji započela je rad prva radio stanica. Stanica poznata po skraćenici KDKA počela je da radi 2. novembra, 1920, a voditelj Lio Rosenberg je saopštio rezultate predsedničkih izbora između Džejmsa Koksa i Vorena Hardinga.
Pojava stanice KDKA je bila toliko uspešna, da je širom SAD samo 4 godine kasnije već bilo 600 radio stanica, a radio je počeo da se širi i po svetu. Radio je promenio način života. Vesti su postale trenutno dostupne svima, ista muzika je mogla da se čuje širom planete. Maksvelova i Hercova otkrića su omogućila razvoj modernih komunikacionih tehnologija, poput televizije, satelitskih komunikacija, mobilnih telefona i brojnih drugih primena. Vi, možda, naš program pratite na takozvanim kratkim talasima. U pitanju su elektro-magnetne frekvencije u rasponu od 3 do 30 megaherca – odnosno miliona herca. Kratki talasi su vrlo dobri za emitovanje na velikim rastojanjima, pošto se odbijaju od dela zemljine atmosfere poznate kao jonosfera i kruže oko planete. Iako kratki talasi mogu da se čuju veoma daleko, signal nije baš uvek čist i jasan.
Uprkos svemu, radio tehnologija nastavlja da se usavršava. Danas Glas Amerike emituje i putem satelita i lokalnih predajnika, tako da je signal mnogo kvalitetniji. A ako posedujete računar, možete da slušate hiljade radio programa iz svih krajeva sveta. Profesor Hajnrih Herc bi danas verovatno bio ponosan na svoj mali uređaj, za koji nije znalo da li će ikada biti od koristi bilo kome.