Linkovi

Nov pozorišni komad u Njujorku oživljava interesovanje za poznatu kolekcionarku umetničkih dela


Nov pozorišni komad u Njujorku oživljava interesovanje za poznatu kolekcionarku umetničkih dela Veoma posećena retrospektiva Salvadora Dalija, u Filadelfiji, i Maksa Ernsta, u Njujorku, ukazuje na povećanje interesa za nadrealističku umetnost.

Paralelno s tim, nedavno objavljena biografija i novopostavljeni pozorišni komad na off-Brodveju, obnovili su interesovanje za Pegi Gugenhajm. Tokom četiri decenije, Pegi Gugenhajm prikupila je kolekciju dela moderne umetnosti kojoj nema premca, ali se i dalje najviše pamti po svom ekscentričnom ponašanju i slobodnom ophodjenju u privatnom životu. U monodrami ”Žena pred staklom,“ glumica Mercedes Ruel otkriva mnoge crte karaktera legendarne kolekcionarke. Istovremeno ona nas podseća da bez Pegi Gugenhajm svet možda nikada ne bi čuo za Maksa Ernsta, Džeksona Poloka i Marka Rotkoa:

”Podsticala sam ih, slala im mesečne apanaže kako bi mogli da slikaju ili sviraju ili plaćaju stanarinu, hrane decu, opijaju se ili rade bilo šta drugo što rade obični ljudi. Ali oni nisu bili obični ljudi. Bili su umetnici, suptilni umetnici, a niko nije hteo njihove radove osim mene.“

Meri Dirborn, autorka nove biografije Pegi Gugenhajm, pod naslovom ”Ljubavnica modernizma,“ kaže da je njena knjiga u biografskom smislu predstavlja istinu:

”Pegi bi se svidjao način na koji je predstavljena u ovom komadu. U stvarnom životu bila je stidljiva i nije bila u centru pažnje, ali komad joj odaje priznanje kao osobi koja je oblikovala istoriju umetnosti 20. veka.“

U monodrami se otvoreno govori o poznatim seksualnim avanturama Pegi Gugenhajm. Jedno vreme bila je udata za Maksa Ernsta, a održavala je odnose i sa Marselom Dišanom i Ivom Tangijem.

”Tangi je bio najprijatniji čovek koga sam znala. Htela sam da se udam za njega. Upitala sam ga i on je pristao. ”Ali šta će biti sa mojom ženom?“, odjednom se zapitao. ”Ona će biti strašno usamljena.“

Medjutim, kako kaže autorka biografije, Meri Dirborn, Pegi Gugenhajm nije dozvoljavala da joj emocionalne veze ometaju biznis:

”Pegi je bila lovac na okasione. U senci Drugog svetskog rata kupovala je po jednu sliku dnevno, jer su umetnici prodavali radove budzašto. Djakometijevu

”Ženu sa presečenim vratom“ platila je svega 250 dolara. Jednog Klea je platila 300, a jednu skulpturu Henrija Mura samo 150 dolara. To su fenomenalne cene.“

Tokom Drugog svetskog rata rizikovala je život da bi spašavala umetnička dela. Iako je bila Jevrejka, krijumčarila je umetnička dela i umetnike iz Francuske pod nacistima.

”Hitler je Jevreje dovodio u vezu sa modernom umetnošću, koju je smatrao degenerisanom. Smatrao je da takvu umetnost mogu da proizvode i razumeju samo Jevreji.“

Pegi Gugenhajm slagala se sa tim na sebi svojstven način, kako to u ulozi kolekcionarke iznosi na sceni glumica Mercedes Ruel:

”Mi, Jevreji, razumemo tu umetnost jer smo svuda primorani da budemo autsajderi. Zbog toga ovu umetnost vidimo onakvom kakva jeste - ne kao odgovor već kao pitanje. Zato je Hitler i hteo da je uništi. Zato što nas ona primorava da vidimo, osećamo i mislimo na drugačiji, nov način. Da mislimo sami za sebe.“

Pegi Gugenhajm je svakako mislila sama za sebe - bilo kao ljubavnica velikih umetnika ili kao spasilac i ljubitelj njihove umetnosti. U tom procesu, i sama je postala neka vrsta umetničkog dela.

XS
SM
MD
LG