Linkovi

Lekari koji se bave borbom protiv raka kažu da smo stupili u «zlatnu eru» kada je reč o istraživanju te bolesti


Oni su veliki optimisti u pogledu novih metoda lečenja koje pacijentima mogu da spasu život.

Rak je nekada smatran bolešću kao i mnoge druge, koja treba da bude savladana i uništena, dok se u današnje vreme on mnogo ispravnije posmatra kao niz bolesti koje karakteriše nekontrolisani rast ćelija. I mada niko ne očekuje da će u narednih deset godina biti pronadjen lek protiv raka, neki naučnici kažu da smo ušli u zlatnu eru istraživanja i lečenja te bolesti.

«Ovo je veoma uzbudljivo vreme u smislu terapije i istraživanja.» Karen Entman, koja je direktor Instituta za borbu protiv raka u okviru Nacionalnog zdravstvenog Instituta u Vašingtonu spada u optimiste.

Ona ukazuje na tri glavna proboja: razvoj lekova, istraživanje vakcina i veliki napredak u tehnologijama skeniranja i magnente rezonance.

«Kada sam ja studirala medicinu pre 25 godina, radili smo operacije da bismo otkrili koliko je bolest poodmakla u organizmu. Onda su se pojavili CT skeneri, i mogli ste da dobijete sasvim pristojnu sliku. Zatim je magnetnom rezonancom dobijena još preciznija slika mekog tkiva, i sada imamo nešto što se zove funkcionalno snimanje, gde možete videti aktivnost tumora, na primer u trošenju kiseonika, i tako umesto da vidite senku na rendgenskom snimku sada zaista vidite metabolizam i možete videti razliku izmedju raka i benignog tumora, što ranije nismo mogli. Sledeći stepen je molekularna slika, prelazimo sa optičke slike koju posmatrate očima na funkcionalnu sliku gde zaista možete da vidite energetsku upotrebu nekog tkiva, da vidite koji se geni uključuju ili isključuju, i ta metoda će postati još preciznija. I uskoro će doći dan jer je snimanje postalo tako unapredjeno da više nećete morati da idete na operacije, već samo na skeniranje.»

Zašto je broj obolelih u porastu gotovo u celom svetu?

«Zapravo treba da posmatrate broj umrlih od raka, jer vam to daje mnogo jasniju predstavu. Mislim da broj slučajeva raste jer ljudi sve više idu na kontrole. Proces skeniranja je unapredjen za rak dojke, debelog creva, prostate, i lečenje se poboljšalo tako da stopa smrtnosti u SAD zapravo opada.»

Medjutim stopa smrtnosti u svim drugim delovima sveta dramatično raste.

«Verovatno je glavno objašnjenje što broj pušača raste u zemljama u razvoju, a njihov rizik da obole od raka pluća značajno raste kao što je bio slučaj i sa nama pre nekoliko decenija»

Siromašnije zemlje imaju manje opcija kada je reč o skeniranju i lečenju, ali je situacija sasvim drugačija na zapadu.

«U poslednje dve decenije, nauka nam je pružila ogromnu količinu novih informacija, dijagnostika i tremtani se obavljaju sa velikom preciznošću, tako da su lekovi efikasniji a ima manje neželjenih efekata.»

Kod čak 40% ljudi koji danas žive u Americi biće konstatovan neki vid raka, a taj broj će do 2010 iznositi 60%. 64% Amerikanaca koji obole od raka će ga preživeti a taj broj bi bio mnogo veći ako se bolest otkrije u ranoj fazi. Hiljade drugih bi takodje mogle da prežive ali 30-50% obolelih od raka nikada ni ne bude lečeno. Bolje metode skeniranja znače i ranije postavljenu dijagnozu što opet znači više opcija za lečenje. Vakcine postaju sve efikasnije protiv odredjenih vrsta raka, a Zapad uživa koristi brzog razvoja sve savršenijih lekova sa manje neželjenih efekata, kao i novog sredstva dijagnostike nazvanog tehnologija genetskog čipa.

«Sada postoje čipovi u koje možete da stavite nekoliko hiljada gena na sasvim malom prostoru na mikroskopskoj pločici, a zatim se na nju spušta kap biološke tečnosti ili delić tumora, i aktivnosti nekih gena će se ubrzati a nekih smanjiti ako uporedite kancer i normalno tkivo. Sada se pokazuje da kod nekih bolesti kao što je rak dojke, koje se leče hormonima, na osnovu toga koji se geni aktiviraju ili potiskuju možete da bolje predvidite dalji tok bolesti, mnogo bolje nego što smo mogli na osnovu dosadašnjeg medicinskog znanja. Tako nam tehnologija genetskog čipa omogućava da kažemo pacijentu «kod vas postoji veliki rizik i zato ćemo vas lečiti agresivnije» ili pak «kod vas je rizik mali i zato vam nisu potrebni neželjeni efekti agresivnog tretmana.»

Dakle, koncentrišući se ne na potragu za lekom, nego na bolje otkrivanje i lečenje, savremeni istraživači postižu izuzetan napredak u borbi protiv raka.

XS
SM
MD
LG