Linkovi

Globala anketa pokazuje da je opasnost od sukoba i dalje visoka u muslimanskom svetu i Africi


Tokom proteklih 15 godina sve je manje ratova i separatističkih sukoba, ali oko 20 odsto zemalja sveta još uvek je suočeno sa ozbiljnom opasnošću od oružanog konflikta. Na to ukazuju rezultati globalne ankete koju je sproveo Centar za medjunarodni razvoj i rešavanje sukoba, pri univerzitetu države Merilend. Prema anketi, postojano opadanje oružanih sukoba obeležilo je period posle hladnog rata. Koautor izveštaja ”Mir i sukobi 2005.“ i profesor na merilendskom univerzitetu, Ted Gur, ukazuje da je možda teško poverovati da se broj oružanih konflikta smanjio.

“Svi pokazatelji koje koristimo -- broj manjih i većih oružanih sukoba, razmere tih sukoba, broj žrtava i drugo -- sve pokazuje da je sukoba sve manje. Medjutim, beleži se povećanje nove, dramatične vrste terorizma -- samoubilačkih napadia, velika pažnja koju mediji poklanjaju sukoboima i porast straha.”

Profesor Gur smatra da je smanjenje broja oružanih sukoba ostvareno zahvaljujući rešenjima postignutih pregovorima i širenju demokratije.

“Pošto su ta dva faktora ipak krhka smatram da je malo verovatno da će se ovakav trend nastaviti u budućnosti. Dogovori mogu da propadnu kao što je to nedavno bio slučaj u indonežanskoj pokrajini Aceh. Isto tako, mnoge zemlje sa demokratijama u povoju imaju vrlo krhke insititucije. Stoga, dobru vest o smanjuju broja sukoba treba primiti uz odredjenu rezervu.”

Medjutim, smanjenje broja sukoba u svetu znači da ima više zemalja koje se oporavljaju od višegodišnjih ratova. Glavni autor izveštaja ”Mir i sukobi 2005.“ i profesor na univerzitetu Džordž Mejson, Monti Maršal, ukazuje da se mnoge takve zemlje nalaze u Africi gde drugi faktori uvećavaju opasnost od ponovnih izbijanja konflikta. On navodi mnoge humanitarne krize na tom kontinentu, od dugoročne gladi i suša do pandemije ejdsa koje podrivaju već i onako krhke vlade u podsaharskoj Africi. Zbog svega toga, taj region nije u stanju da se odupre budućim sukobima. Profesor Maršal ukazuje da ono što budi možda još veću zabrinutost jeste činjenica da je muslimanski svet vrlo podložan sukobima u budućnosti.

“Kad govore o bliskoističnim zemljama, ljudi odmah misle na ogromno bogatstvo zasnovano na izvorima nafte. Ali, ako pogledate na muslimanske zemlje u širem kontekstu, to bogatsvo je u rukama malobrojnih što znači da su te muslimanske zemlje u mnogim aspektima jednako siromašne kao i afričke. Nema humanitarsnih kriza kao u Africi, ali one se mogu dogoditi jer vladaju loši uslovi za kontrolisanje sadašnje situacije.”

Pod ”sadašnjom situacijom“ Maršal podrazumeva širenje islamističkih pokreta koji zagovaraju džihad, a oni su sve prisutniji na Bliskom istoku i širom muslimanskog sveta. U izveštaju ”Mir i sukobi 2005.“ identifikovano je šest područja potencijalnih sukoba, uglavnom u muslimanskim zemljama gde, kaže se u izveštaju, najveću pretnju predstavljaju radikalne islamističke grupe. Najugroženije zemlje su Saudijska Arabija, Jemen, Pakistan, Tajland i Turska.

XS
SM
MD
LG