Linkovi

Filip Henderson: Francusko i holandsko odbacivanje Europskog ustava imaće negativne posledice po zemlje koje žele da se pridruže EU


Francusko i holandsko odbacivanje Europskog ustava imaće negativne posledice po zemlje koje žele da se pridruže Evropskoj uniji, smatra Filip Henderson, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda, sa sedištem u Vašingtonu. Gospodin Henderson u razgovoru sa našom koleginicom Jelom Defrančeski, takođe ocenjuje da su neuspeli referendumi u te dve zemlje - osnivača Evropske unije zadali krupan udarac samom projektu jačanja političkog jedinstva te asocijacije država.

Henderson: Ovo nije udarac koji bi mogao dugoročno da onesposobi Evropsku uniju, ali projekat ujedinjene Evrope svakako ima svoja ograničenja. Unija je neosporno postigla niz uspeha, sada broji 25 članica, na prijem čeka veliki broj zemalja, stvorena je velika zona mira i ekonomskog prosperiteta. Međutim, lično smatram da Evropska unija neće moći da ostvari političko jedinstvo na način na koji je ono zamišljeno, odnosno Evropski parlament i Evropska komisija neće moći da postanu institucije koje predstavljaju sve Evropljane. Ogromne razlike u političkim interesima 25 članica ograničavaju domet institucija Evropske unije. Ostvarivanje političkog i ekonomskog jedinstva Evrope verovatno ne može da se ostvari putem postojećih institucija.

Glas Amerike: Da li će sada doći do odlaganja daljeg proširenja Unije?

Henderson: U stvari, samo je nekoliko zemalja na putu za prijem. Rumunija i Bugarska su već čvrsto na tom koloseku. Međutim, zemljama koje su na pragu ili su u pregovorima -- kao što su Hrvatska, Makedonija, a na jesen ove godine možda i Turska -- predstoji pauza. Ako ni zbog čega drugoga, ono zbog zaokupljenosti Unije unutrašnjim raspravama o tome kako povratiti dinamiku za proširenje. Druga, još negativnija posledica je mogućnost da će one snage unutar Unije, koje su skeptične prema proširenju, dobiti na snazi i da ćemo videti značajna odgađanja pregovora. Ne verujem da će posledice biti dugoročne, ali u sledećih šest meseci mislim da neće doći do većeg napretka u smislu proširenja Unije na istok i jugoistok Evrope.

Glas Amerike: Kakve će posledice uslediti u zemljama Zapadnog Balkana?

Henderson: Pridruživanje Evropskoj Uniji za mnoge zemlje predstavlja sredstvo za konsolidovanje domaće političke scene, gde čak i ekstremni elementi prihvataju cilj integracije sa Zapadom, ulazak u Uniju i NATO. Međutim, ukoliko bude došlo do daljeg odlaganja procesa prijema, ekstremniji elementi koji se protive angažovanju sa Zapadom mogli bi da dobiju na snazi. To će ujedno stvoriti teškoće političkim strankama čiji je sadašnji prioritet učlanjenje u Evropsku Uniju i koje se zalažu za razvoj bliskog saveza sa zemljama Zapada. Mislim da možemo očekivati burno razdoblje u zemljama koje nemaju stabilne demokratije i koje nemaju dugu demokratsku tradiciju.

Glas Amerike: Da li će posledice snositi i razgovori o Kosovu?

Henderson: Dobre vesti su to što su se Amerikanci ponovo angažovali na tom pitanju. Državni podsekretar je ovih dana govorio o američkom interesu da se reši problem statusa Kosova. To je važno, jer američka podrška doprinosi tom procesu. Međutim, američka strategija predvidja i evropsku podršku aspiracijama Kosova da jednog dana postane deo Evropske unije, kao i ozbiljno angažovanje Evrope sa Beogradom i sa predstavnicima srpske manjine na Kosovu. Međutim, ukoliko sadašnje teškoće u Uniji budu omele puno evropsko angažovanje to bi moglo da predstavlja problem i za rešavanje pitanja Kosova. Sve zavisi od toga da li će u sledećih nekoliko nedelja Evropljani uspeti da prevaziđu krizu, kao što su i dosada uspevali. Mislim da bi tada američka strana mogla da obezbedi efikasno transatlantsko angažovanje u vezi kosovskog pitanja.

Glas Amerike: Da li bi Sjedinjene Države bile voljne da pomognu približavanje Zapadnog Balkana Uniji?

Henderson: Rekao bih da su Sjedinjene Države u ovom trenutku u priličnoj meri zaokupljene Irakom i Avganistanom što ide na ušrtb većeg finansijskog i političkog angažmana na Balkanu. Međutim, ukazao bih na imenovanja zamenika državnog sekretara Boba Zeleka i podsekretara Nikolasa Bernsa koji su predani i razumeju Evropu. Oni shvataju značaj Balkana i činjenice da Evropska Unija nije dovršila svoj projekat sve dok taj deo regiona ne postane njen sastavni deo.

XS
SM
MD
LG