Mada je parlament Letonije danas ratifikovao ustav EU, poraz tog dokumenta na referendumima u Francuskoj i Holandiji doveo je u pitanje njegovu budućnost. U današnjoj zajedničkoj izjavi, predsednik Evropskog parlamenta, Žozep Borel, predsedavajući EU, luksemburški premijer, Žan Klod Junker, i Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Baroso, pozvali su zemlje članice da ne odustanu od procesa ratifikacije predloženog ustava.
Na prvi pogled, čini se da je sudbina ustava EU zapečaćena. Pošto je za stupanje ustava na snagu potrebno da ga odobri svih 25 zemalja članica, poraz tog dokumenta na referendumima u Francuskoj i Holandiji predstavlja težak udarac za Evropsku uniju. Ipak, lideri Unije još nisu spremni da priznaju poraz. Šef diplomatije EU, Havier Solana, najavio je da će nastaviti borbu za ustav sve do isteka roka za njegovu ratifikaciju, sledeće godine.
"U svakom slučaju, neće nam biti poznata konačna sudbina ustava sve do novembra 2006. I, mogu da obećam da ćemo sve do tada nastaviti da radimo na tome da ustav bude odobren sa istom upornošću i odlučnošću kao i od sada", rekao je Solana.
Britanski premijer Toni Bler je izneo mišljenje da je u pozadini nezadovoljstva birača u nekim evropskim zemljama pitanje prilagodjavanja i konkurentnosti evropske ekonomije.
"Mislim da je u korenu svega toga pitanje budućnosti Evrope i posebno evropske ekonomije i načina na koji sa ona suočava sa izazovima globalizacije i tehnoloških promena", rekao je britanski premijer.
Podrška Evropskoj uniji u Holandiji, jednoj od zemalja osnivača, je tradicionalno bila snažna. Medjutim, mnogi Holandjani strahuju da će njihovom zemljom biti upravljano iz sedišta EU u Briselu, kojim, kako veruju, dominiraju Nemačka, Francuska i Britanija.
Džon Palmer, analitičar u Centru za evropsku politiku u Briselu, okrivljuje za neuspeh referenduma o ustavu unije loše komuniciranje evropskih lidera sa njihovim biračima.
"Zemlje članice često nisu ispunjavale svoje obaveze i pre nego što je u nacrtu ustava bila precizirana raspodela odgovornosti i ovlašćenja", kaže Palmer.
Medjutim, mnogi analitičari, poput Sajmona O Konora, smatraju da bi poraz ustava EU na referendumima u Francuskoj i Holandiji, gledano na duži rok, mogli da budu pozitivni za Evropu.
"Moguće je da ishod na kraju bude pozitivan ukoliko Unija sada zastane i preispita se umesto da požuri sa ratifikacijama u drugim zemljama koje su planirale referendume, što bi moglo da bude kontraproduktivno", kaže O'Konor.
Većina evropskih lidera smatra da bi procese ratifikacije trebalo da se nastavi kako bi sve zemlje članice dobile priliku da se izjasne. Taj stav bi, medjutim, mogao da bude izmenjen na samitu zemalja Unije kasnije ovog meseca.