Nevladina organizacija sa sedištem u Švajcarskoj, poznata kao Ter dom uvodi program u Rusiji sa ciljem da se zaustavi ilegalni priliv dece iz drugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.
Ukoliko stojite na bilo kom semaforu u Moskvi verovatno ćete videti ženu sa detetom u naručju kako prosi kraj prozora automobila koji čekaju zeleno svetlo. Oni mekog srca verovatno misle da će, ako joj nešto udele, pomoći i njoj i detetu. Medjutim, često je slučaj da u stvari time pomažu ilegalnu trgovinu decom u vrednosti od više milijardi dolara koja cveta ne samo u Rusiji već i širom teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza. U Rusiji preko 30 hiljada dece i tinejdžera nestaje svake godine. Mnogi su plen trgovaca ljudima. Dodatnih pet hiljada koji žive na ulicama takodje su lak plen. Podaci nisu precizni, teško je do njih doći i gotovo nemoguće ih potvrditi, ali stručnjaci organizacije Ter dom kažu da nema sumnje da je taj problem u porastu, posebno u bivšoj sovjetskoj republici Moldaviji.
Direktor projekta, Natalia Čuard, kaže da njena grupa planira da sprovede prvi dvogodišnji projekat za borbu protiv trgovine decom na teritoriji izmedju Moldavije i Rusije. Taj probni program, koji počinje u junu, u početku će se fokusirati na repatrijaciju 100 dece iz Moldavije. Ta deca koja su spašena sa moskovskih ulica gde su prinudno prosila za kriminalne bande. Cilj programa je da se spasi što više dece i da se kombinacijom psiholoških i ekonomskih programa ona reintegrišu u društvo da ne bi ponovo zvršila u vrtlogu trafikinga.
”Za dve godine, mi ćemo zbilja biti u stanju da bolje razumemo taj fenomen, obezbedimo prave odgovore i sprečimo trend. Tada ćemo biti u stanju da uspostavimo saradnju izmedju Rusije i Moldavije koja će omogućiti da ove dve zemlje bez ičije pomoći budu u stanju da koordinišu proces identifikacije i povratka dece u zemlje iz kojih ona potiču. Tom programu se kasnije mogu priključiti i druge zemlje“.
Medjutim, gospodja Čuard dodaje da je jedan od najvećih kamena spoticanja to što na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza postoji samo šacica grupa koje su specijalizovane za borbu protiv trgovine dece i što nema dovoljno sredstava za suočavanje sa tim problemom koji postojano raste. Natalia Čuard podvlači da nma adekvatnih zakona i da takoreći nema saradnje izmedju ruske vlade i nevladinih organizacija i okolnih zemalja. Olga Agapova, psiholog u jednoj ruskoj nevladinoj organizaciji koja radi na borbi protiv trgovine decom, slaže se da je potrebna veća koordinacija na svim nivoima. Agapova ističe da policijski organi često čine jednu stvar, a vladine agencije i obrazovna tela -- drugu. Ona dodaje da su sve te strukture suočene sa istim problemima, ali podredjene različitim strukturama te su zbog slabe saradnje u krajnjoj instanci nedovoljno obaveštene. Moga deca završe tako što ih prebacuju s jednog mesta na drugo, pre no što zavše na ulici, gde su izložena drogi, prostituciju, kradji, nasilju i seksualnoj eksploataciji.
Komesar za prava dece u Moskvi, Aleksej Golovan kaže za Glas Amerike da ruska vlada mora najpre da prizna taj problem pre no što pokuša da ga reši. Zaštita dece od trafikinga još uvek nije vodeći prioritet, ni sa stanovišta vlade niti društva, kaže Golovan dodajući da ruski mediji takoreći uopšte ne izveštavaju o tom problemu. Godišnji izveštaj o trgovini ljudima, koji se izdaje u Sjedinjenim Državama, ukazuje da se Rusija nije u potpunosti povinovala minimalnim standardima za eliminaciju trafikinga. Rusija je danas zemlja tranzita i odredište u trgovni decom, a svojevremeno je bila samo zemlja iz koje žrtve potiču.