Da li bi na kraju krajeva popularnost ovog skupa motorciklista mogla da znači i njegov pad?
Popularnost oove smotre je postojano rasla tokom godina, privlačeći sve više mladih i manje politički orijentisanih motociklista koji su se priključivali iz razloga koji su daleko od onoga što bi organizatori očekivali ... što je u krajnjoj instanci ublažilo protestnu prirodu manifestacije. Da li bi na kraju krajeva popularnost ovog skupa motorciklista mogla da znači i njegov pad?
Poznati zvuk u Vašingtonu svakog Dana sećanja na pale borce dok stotine hiljada motociklista pristižu u grad od Pentagona do Vijetnamskog memorijala kao deo redovne godišnje manifestacije. Vijetnamski veterani dolaze u Vašingtoni iz svih delova zemlje da bi skrenuli pažnju na pitanje ratnih zarobljenika nestalih u akciji. Medjutim, prošle godine ovom prilikom nisu svi vozili motorcikle iz istog razloga. ”Ja sam jednostavno ovde radi vožnje motorciklom. Prvi put sam ovde i zbilja uživam. Video sam ovo na televiziji godinama i željno čekao da dodjem te sam kupio motor i pridružio im se."
Ovaj dogadjaj privlači mlade motorcikliste od kojih mnogi nemaju nikakve veze sa Vijetnamskim ratom.....u vreme kad je malo verovatno da će ostareli veterani iz tog rata voziti preko cele Amerike da stignu u Vašington. Medjutim, kada su u pitanju organizatori, to nije promenilo njihov fokus na ratne zarobljenike nestale u vihoru rata.
”Ovo jeste protest. To nije parada niti skup, jednostavno to su demonstracije kako bi se reklo vladi da nije učinila dovoljno po ovom pitanju....ne dovedete hiljade i hiljade motorciklista u grad samo da bi ste rekli ”zdravo“ već su oni tu iz odredjenog razloga."
Arti Miler je osnivač i izvršni direktor manifestacije ”Kotrljajuća grmljavina".
On kaže da nije zabrinut što se sastav učesnika menja. Medjutim, prema profesoru istorije na Džordžtaun univerzitetu, Majkl Kazinu, bilo koji politički pokret gubi oštrinu tokom vremena:
”Možda postoji neka vrsta pravila na demonstracijama ili pokretima -- da što je pokret veći to ima manju oštrinu i naboj, što znači i manje strasti.“
Ovaj pokret se veoma promenio tokom godina...zvanično i nezvanično. Pve godine to je zapravo trebalo da bude marš...ali se pojavilo 2500 motorciklista sa još 5000 onih koji su marširali. Sledeće godine motorciklisti su nadmašili u broju one koji su marširali i do četvrte godine oni su potpuno odustali od ideje marša. Za mnoge od njih ovo nije samo protestna vožnja povodom Vijetnama već godišnje odavanje pošte na Dan sećanja na pale borce. zc