Linkovi

Postoje neke marke koje su sinonim za savršenstvo


Jedna od tih je klavir “Stajnvej”, poznat kao najpoželjniji instrument za soliste i orkestre širom sveta.

Stajnvej i sinovi prave klavire u Njujorku 152 godine i poslednja su velika američka radionica koja još pravi klavire ručno. Klavir “Stajnvej” je i prilično skupa investicija, s obzirom da se cena kreće od 30 hiljada dolara za pijanino do više od stotinu hiljada - za koncertni klavir. Kompanija se ponosi svojim kvalitetom, ali i time što je podržavaju umetnici od Van Klajberna, sve do Ahmeda Džamala i Bilija Džoela. Pre nego što stigne na koncertni podijum, “Stajnvej” se rađa u 125 godina staroj fabrici u njujorškoj opštini Kvins. Uz mala odstupanja, proces pravljenja “Stajnveja” se nije mnogo menjao u proteklom stoleću. Za svaki klavir je potrebno oko godinu dana, a većina od 12 hiljada delova se pravi ručno. Izvršni potpredsednik “Stajnveja”, Frenk Mazurko, objašnjava da je to razlog zbog kojeg je zanatska veština toliko važna.

“To je najvažnije. To je ono što nas odvaja od svih drugih klavira”, kaže Mazurko.

Firmu “Stajnvej i sinovi” je 1853. osnovao Henri Stajnvej, došljak iz Nemačke. Međutim, vodeća snaga firme je postao njegov sin - Vilijam, koji je 1870. izgradio firmu koja je uskoro postala najveća fabrika klavira na svetu i... u blizini sagradio selo za svoje radnike.

“Mogli ste da dođete da radite za Stajnveja, gde vam je Vilijam Stajnvej obezbedio i stan i kredit.”

To selo više ne postoji, a porodica Stajnvej je 1972. prodala kompaniju. Ipak, još su živi naraštaji radnika koji se ponose svojim radom i smatraju ga “porodičnim” poslom. Rupert Forbs pravi oslonce za žice u takozvanom “trbuhu” klavira.

“Volim kad obrađujem drvo da vidim kako otpada iverje... Volim da vidim to što napravim i da to dobro izgleda” kaže Rupert Forbs, koji je došljak sa Jamajke.

Mnogi od 400 zaposlenih u firmi imaju imigrantsku prošlost. Među njima se govori najmanje 25 jezika. Anita Glavan, Hrvatica, prevodi Ćamilu Katani, koji je došao iz Bosne.

“Veoma je zahvalan što je došao, što su ga Sjedinjene Države prihvatile i što je našao dobar posao u dobroj sredini i što se ovde okućio. Ovde je već sedam godina”, kaže Anita za Ćamila.

Ne ocenjujte “Stajnvej” prema ovoj buci. Jedinstveni zvuk svakog klavira se razvija ovde... gde vešte zanatlije poput Jurija Kosačeviča iz Ukrajine i Viktora Tilaka iz Gvajane, podešavaju zvuk.

“Proveravam svaku dirku, svaki malj... da je sve tu i da nema problema sa time”, kaže Viktor. “Ja sam poslednji koji svira na instrumentu pre nego što ga odnesu iz radionice. Odsviram malo, pregledam sve... da proverim da li je sve ispravno.”

Volter But možda ima najbolji posao od svih. On je zadužen da proveri da li su svi tonovi na instrumentu podešeni. Za to je, kako kaže, potrebno dobro oko, dobro uvo i... dobro čulo dodira.

“Mnogo toga u vezi sa klavirom zavisi od osećaja koji imate kada svirate”, kaže Volter But.

But na klavijaturi svakako da nije vešt koliko je to koncertni pijanista Šura Čerkaski, ali kada on stavi svoj pečat na “Stajvej” - to je firmi sasvim dovoljno.

XS
SM
MD
LG