Dvostranačka grupa, sastavljena od 14 članova Senata, uspela je da postigne kompromis kojim je izbegnut potencijalno nezgodan sukob u vezi sa nekoliko sudijskih nominacija, iza kojih stoji predsednik Buš.
Pitanje koje sada stoji pred svima je – hoće li se ovaj duh dvostranačke saradnje nastaviti? Kompromis u Senatu je postignut samo nekoliko sati uoči potencijalne konfrontacije u vezi sa parlamentarnom taktikom otezanja, koja se naziva filibaster. Opozicione Demokrate zapretile su da će takvu taktiku primeniti, kako bi sprečile izbor nekoliko federalnih sudija, koje je nominovao predsednik Buš. U pitanju je taktika koja se primenjuje skoro isključivo u Senatu i koja podrazumeva da senatori govore bez prekida, odnosno da debatu organizuju na takav način da efektivno mogu da spreče glasanje u vezi sa predloženim zakonskim aktima ili predsedničkim nominacijama. Republikanska većina bila je spremna da na silu progura izmenu senatskih pravila, zahvaljujući kojima bi filibaster moga lakše da bude prekinut, čime bi predsedniku i većinskoj stranci bilo omogućeno da svoje nominacije proguraju kroz Senat. Međutim, umešalo se 14 umerenih senatora – po 7 iz svake stranke – koji su uspeli da izbore kompromisno rešenje. Na osnovu tog sporazuma, jedan broj predsedničkih nominacija biće potvrđen u Senatu, dok su Demokrate zadržale pravo da filibaster upotrebe u budućnosti. Oni naglašavaju da će takvoj taktici pribeći samo, u kako kažu, vanrednim okolnostima. Jedan od Demokrata koji je učestvovao u postizanju sporazuma je senator Džozef Liberman iz Konetikata.
“U Senatu koji je postao jako stranački polarizovan, dvostranački centar je prevladao.”
Uspon grupe uticajnih centrista u Kongresu je veoma značajan, pošto su SAD stranački veoma podeljene tokom poslednjih godina.Vašingtonski politički analitičar Stjuart Rotenberg ukazuje da centristi mogu da imaju uticaja kada se ujedine.
“Ako pogledate obe stranke, teško ćete naći puno umerenih. Ipak kada se umereni okupe oko tako eksplozivnih tema, oni mogu da pruže ravnotežu, a to su i učinili ovoga puta po pitanju izbora sudija.”
Puno konzervativnih grupa, kao i nekoliko liberalnih organizacija nisu bili srećni zbog postignutog kompromisa. Konzervativci su želeli da filibaster bude ukinut, kao sredstvo sprečavanja izbora predsedničkih kandidata. Liberali su nezadovoljni pošto su Demokrate dozvolile da neki od predsedničkih kandidata za sudije budu izabrani, za koje oni veruju da su ultra konzervativci. Veliki broj političkih analitičara veruje da će uticaj političkog centra verlo brzo biti doveden u pitanje, posebno ako se pojavi upražnjeno mesto za sudiju Vrhovnog suda. Članovi Senata iz obe stranke se slažu da bi takva situacija dovela do otvorene borbe između predsednika, koji mora da izabere novog člana Vrhovnog suda i opozicionih Demokrata, koje mogu da se odluče da njegovog kandidata blokiraju tokom senatske debate. Kako objašnjava Stjuart Rotenberg:
“Sve zavisi od toga koga predsednik bude nominovao. Mislim da mu neće biti lako da nađe ličnost koja bi bila široko prihvaćena. Međutim to će biti dobar test ovog kompromisa, a videće se šta su obe strane mislile kada su rekle da će sve nominacije osim najekstremnijih biti prihvaćene.”
Za sada, izgleda da politički centar kontroliše političku ravnotežu, bar u Senatu. Do kada će takvo stanje potrajati, u ovom politički nabijenom gradu, ostaje da se vidi.