Kroz nekoliko dana, gradjani Francuske i Holandije imaće priliku da učestvuju na referendumu o prihvatanju ili odbacivanju prvog ustava Evropske unije.
Evropski ustav objedinjava u jednom dokumentu sve sporazume koji su formirali Evropsku uniju, sa ciljem da se ona učini transparentnijom i efikasnijom. Izmedju ostalog, ustavom bi se uprostio sistem glasanja uz uzimanje u obzir da Unija sada ima 25 članova. Takodje se predvidja osnivanje funkcije predsednika Evropskog saveta, koji bi se birao svake dve i po godine, kao i ministarstva inostranih poslova sa kompletnim diplomatskim osobljem. Nacrt ustava pripremila je komisija pod vodjstvom bivšeg francuskog predsednika Žiskara D’Estena, a zemlje članice usvojile su ga prošlog avgusta. Italija, Grčka, Madjarska, Litvanija. Slovenija, Austrija i Slovačka usvojile su novi ustav parlamentarnim glasanjem, a Španija ga je usvojila referendumom. Medjutim, sada su sve oči uprte u Francusku i Holandiju. Francuzi će glasati 29. maja, a Holandjani 1. juna. Prema anketama, većina gradjana u obe te zemlje protivi se ustavu, što bi moglo da dovede do njegovog odbacivanja, jer je za usvajanje potrebno da ga prihvate svih 25 zemalja članica. Specijalni savetnik pariske Fondacije za strateška istraživanja, Fransoa Heisburg, kaže kako je lako pobrojati argumente pristalica ustava. Oni ističu da je taj tekst mnogo bolji od Sporazuma iz Nice kojim je Unija osnovana. Takodje ističu da će ustav učiniti Uniju efikasnijim i snažnijim akterom na svetskoj sceni:
“Motivacija protivnika ustava je znatno komplikovanija. Kao prvo, i u Francuskoj i u Holandiji mnogi su kivni na vladu. Levica, posebno u Francuskoj, ima antiliberalistički stav prema otvorenom tržištu. I, naravno, ima onih koji ne bi voleli takvu Evropu kakvu predvidja ustav, naročito zato što otvara mogućnost učlanjivanja Turske.“
Stručnjaci kažu da će glasanja u Francuskoj i Holandiji više biti referendumo o sopstvenim vladama nego o prednostima evropskog Ustava. Čarls Kapčan je direktor Evropskog odeljenja njujorškog Saveta za spoljne odnose:
”Ovo je nesrećna situacija, jer negativan ishod glasanja neće ukazivati na principijelno protivljenje ustavu ili Evropi, već na negativne političke trendove u njoj. To smo nedavno već videli u Britaniji, gde je Toni Bler dobio znatno manje glasova, i u Nemačkoj, gde su socijal-demokrate izgubile u svom najsigurnijem okrugu, Severnoj Rajni - Vestfaliji.“
Ako glasači u Francuskoj i Holandiji odbace ustav, analitičari kažu da to ipak neće značiti kraj Evropske unije. Medjutim, politička kriza mogla bi da natera evropske lidere da preispitaju neke od osnovnih principa na kojima ona počiva.