Uz priznanje da je Beograd postigao značajan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, zvaničnici Stejt Dipartmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost američkog predsednika ukazali su na neophodnost izvršenja svih preostalih obaveza prema sudu u Hagu, kako bi Kongres o nastavku pomoći Srbiji mogao da odluči pozitivno.
To su američki funkcioneri u Vašingtonu preneli i ministru za ljudska i manjinska prava SCG Rasimu Ljajiću.
"Očekujem razumevanje od Stejt Dipartmenta. Očekujem da ćemo dobiti pozitivnu sertifikaciju, da ćemo narednih nekoliko dana nizom praktičnih mera i koraka uveriti i one koji još ne veruju u našu nameru da u potpunosti sarađujemo sa Tribunalom u Hagu, ali odluka se nadam da će odluka o sertifikaciji, najavljena za 31. maj, ali verovatno prolongirana za nekoliko dana, biti pozitivna", rekao je Ljajić gostujući u "Otvorenom studiju" Glasa Amerike.
Objašnjavajući koje korektne poteze Beograd mora da preduzme da bi dokazao privrženost saradnji sa Hagom Ljajić je pomenuo "niz akcija i ozbiljnih provera koje se kontinuirano provode".
"Želimo da stavimo tačku na problem saradnje sa Haškim tribunalom i to ne činimo zbog sveta, to činimo zbog nas, jer SCG ne mogu biti u porodici evropskih država i naroda bez izvršenja svih obaveza prema Tribunalu", rekao je Ljajić najavivši da će uskoro biti usvojen zakon o zamrzavanju sredstava optuženika koji se nalaze na slobodi. On je rekao da usvajanje tog zakona očekuju i američki zvaničnici.
Govoreći o zahtjevu da se uhapsi i preda general Ratko Mladić, čime je pored američke pomoći uslovljeno i članstvo državne zajednice u "Partnerstvu za mir", Ljajić je rekao "da postoji apsolutna volja da se sve preostale obaveze izvrše, uključujući i izručenje Ratka Mladića, pod uslovom da se nalazi u Srbiji.
"Postoje svakodnevne provere, operativne akcije koje imaju za cilj da utvrde da li se Mladi' krije u Srbiji, a ono što je najvažnije je da smo povratili poverenje i Tribunala i međunarodne zajednice da želimo da u potpunosti sarađujemo sa sudom u Hagu".
Na pitanje da li očekuje da će u susret desetogodišnjici masakra u Srebrenici međunarodna zajednica pojačati pritisak na Beograd u vezi sa izručenjem i hapšenjem Ratka Mladića, Ljajić je rekao:
"Mi imamo konstantan pritisak i više niko ne treba da nas podseća na te obaveze. To je naša moralna, pravna i politička obaveza. Spremni smo i da ohrabrimo naše pravosuđe da preuzme postupke od Haškog tribunala, ali i da pokrene postupke za ratne zločine, kao što je to slučaj sa slučajem "Ovčara". To su sve mere koje ukazuju na drugačiju klimu u SCG koja pomaže proces pomirenja. Taj proces ne ide tako brzo i lako, postoje mnoge poteškoće i rizici jer imamo veliki deo javnog mnjenja koji se protivi procesu. I zato je važna sertifikacija. Ne zbog finansijske pomoći, već zbog podrške demokratskim procesima i strukturama u SCG", rekao je Ljajić.
On će u sredu poslepodne razgovarati i sa američkim ambasadorom za pitanja ratnih zločina Pjer Ričardom Prosperom.
Uoči predstojećeg dijaloga o budućem statusu Kosova, SAD, po riječima državnog podsekretara Nikolasa Bernsa očekuju konstruktivnu poziciju Beograda. Rasim Ljajić kaže da se jedino dijalogom i kompromisom može doći do stabilnog političkog rešenja, koje će garantovati stabilnost u regionu.
"Kosovo nije samo problem SCG, Kosovo je širi regionalni problem. Želimo da Beograd igra ravnopravnu ulogu u tim pregovorima. bilo je pokušaja da se Beograd isključi iz pregovora, da mu se da uloga savetnika kosovskim Srbima, ali nema stabilnog trajnog pravično rešenja bez učešća Beograda u tom procesu. Mi ćemo pružiti dokaze da želimo da dođe do rešenja uz uvažavanje legitimnih interesa albanske zajednica, ali to ne može biti na uštrb srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu. Na Žalost međunarodna zajednica neće da prizna da sadašnja misija UN na Kosovu nije dala očekivane rezultate i da je sama promenila strategiju od "standardi pre statusa" u "standardi i status". Svi znamo da će biti pozitiva evaluacija o standardima na Kosovu, a objektivne činjenice govore sasvim drugačije. Mi želimo da konstruktivno uđemo u pregovarački proces. Važno je da se omogući ljudima da se vrate na Kosovo. Ništa nije učinjeno na polju decentralizacije i stvaranja odgovarajućeg nivoa samouprave za Srbe na Kosovu, kako bi se pospešio njihov povratak. To nije nešto što ukazuje na etničku podelu Kosova, već nešto što je uvažavanje realnih interesa svih zajednica koje na Kosovu žive", kaže Ljajić.