Linkovi

Stiven Majer: Ne verujem da će  “super standardi” zaštititi  prava Srba i drugih manjina


Obezbedjenje prava srpske manjine na Kosovu je “super standard” rekao je viši zvaničnik Stejt departmenta Čarls Ingliš na sinoćnjem simpozijumu ”Ko može da upravlja Kosovom” održanom u vašingtonskom centru Vudro Vilson.

Jedan od učesnika panel diskusije bio je, profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za pitanja odbrane, Stiven Majer, sa kim je razgovarao kolega Branko Mikašinović.

Majer: Bušova administracija je motivisana dobrom voljom u pogledu Kosova, ali ne verujem da će “super standardi” zaštititi prava Srba i drugih manjina. “Super standardi“ su nova krilatica koja ima za cilj da pokaže da Bušova administracija ima vrlo ozbiljan pristup zaštiti prava manjine. Iza svega toga stoje dve stvari: prvo, prevashodna želja administracije da napusti Kosovo i Balkan. Novo angažovanje Vašingtona predstavlja poslednji snažan pokušaj da se pronadje prihvatljiva politička solucija, kako za status Kosova tako i za zaštitu ljudskih prava. Drugo, kada govorite o “super standardima” i ljudskim pravima, nagoveštaj toga je da će u budućnosti na Kosovu biti uspostavljen politički establišment, koji neće biti srpski, već kosovskih Albanaca, pa jezaštita prava manjina nešto što će nova uprava morati da obezbedi. Drugim rečima, nagoveštava se nezavisnost Kosova koje mora da zaštiti prava manjina. Dakle, promena izraza ne menja realnost na terenu, a ona je da manjine nisu bezbedne.

Glas Amerike: Šta je glavni prioritet administracije predsednika Buša na Kosovu?

Majer: Glavni prioritet administracije jeste da napusti Kosovo. Ova administracija je protekle četiri godine skoro potpuno zapostavila Balkan i na početku prvog mandata javno iznela stav da želi da ga prepusti Evropi. U svetlu tekućeg procesa evaluacije standrada, UN će u petak razmotriti izveštaj o Kosovu i doneti zaključak o predstojećim potezima... Medjutim, glavna poenta je da se ceo proces oko Kosova ubraza da bi SAD mogle da napuste region i orijentišu se na, kako smatraju, važnija pitanja.

Glas Amerike: Šta predstavlja nov termin “standardi sa statusom” i kojim će pravcem krenuti pregovori o budućem statusu?

Majer: Termin “ standari sa statusom” ne predstavlja toliko promenu frazeologije, koliko stvarnu promenu stava i politike, implicirajući da se status može odrediti dok se procenjuju standardi. Mislim da je to u suštini dobra ideja, pa čak i da se status utvrdi pre standarda. Medjutim, problem sa tim pristupom jeste da su se neki ljudi već opredelili i odlučili kakav će status biti. Ustvari, ideja da se primene i pozitivno ocene standardi je pokušaj da se opravda izgradnja nezavisnog Kosova i istovremeno obezbedi i zaštita manjinskih prava.

Glas Amerike: Kao što ste nagovestili, izgleda da se Kontakt grupa kreće u pravcu prihvatanja neke vrste nezavisnosti za Kosovo. Šta bi Beograd trebalo da učini da bi na najbolji način zaštitio svoje interese?

Majer: Pre svega, jedna od najpozitivnijih stvari koju sam primetio u Srbiji jeste vrlo rasprostranjena i korisna debata o raznim veoma originalnim idejama u medijima o budućem statusu Kosova. To je stvarno prva sveobuhvatna i introspektivna debata koju Srbija vodi o sebi i Kosovu od početka 19. veka. Medjutim, problem je da je Kontakt grupa, a posebno Vašington, sila koja ograničava tu debatu i kaže regionu šta se može učiniti, a šta ne. Na primer, Stejt dipartment i administracija čvrsto stoje na poziciji da apsolutno nema bilo kakve promene granica ili podele teritorije. Medjutim, to nije tačno, jer ako Kosovo dobije nezavisnost, to znači da su granice Srbije promenjene. Prema tome, kada administracija govori o nepovredivosti granica, ona misli samo na granice Kosova. Medjutim, mi nemamo pravo, niti bi treblao da isključimo bilo kakvu opciju, uključujući podelu Kosova, razmenu populacije i tako dalje. Inače, Beograd bi trebalo da se najaktivnije angažuje na dva fronta: da iznese što više opcija o rešenju kosovskog pitanja, i da što intenzivnije razgovara sa Prištinom i zemljama regiona.

XS
SM
MD
LG