Linkovi

Čarls Ingliš: Multietničnost je majka svih standarda i trajna obaveza Prištine


Zvanični stav Vašingtona obrazložio je Čarls Ingliš, direktor Odeljenja za jugoistočnu Evropu, dok je svoja mišljenja, ponekad znatno različita od stava administracije, iznela i grupa eksperata za Balkan.

Visoki predstavnik Stejt Departmenta Čarls Ingliš izjavio je da se Vašington nada pozitivnoj oceni napora kosovskih vlasti u ispunjavanju standarda, ali je priznao da kosovske vlasti još nisu uspele da obezbede multietničnost u pokrajini, što je, kako je rekao, «majka svih standarda» i trajna obaveza Prištine. On je ukazao da Beograd i Priština treba da shvate da pravo rešenje pitanja statusa manje leži u njihovim medjusobnim odnosima, a više u odnosima sa Briselom. Ingliš je isključio mogućnost bilo kakve podele teritorije Kosova kao neprihvatljivu. Neki od učesnika panela su se medjutim suprotstavili tako kategoričnom stavu Vašingtona.

Profesor političkih nauka na Univerzitetu Brendajs, Stiven Burg je takav stav medjunarodne zajednice nazvao «arogantnim», ističući da eventualna promena granica može da bude deo paketa podsticaja koji bi bili ponudjeni učesnicima dijaloga.

Stiven Burg: Slažem se sa ocenom da je Srbija ključ za rešenje. Ako se ne samo srpskim liderima nego i populaciji ne ponude neke konkretne koristi malo je pozitivnih podsticaja za Srbiju da udje u proces i ostane predana postizanju rešenja, a isto važi za kosovske političare. Hteo bih da dodam da se do sada medjunarodna perspektiva u velikoj meri zasnivala na zahtevima samo jedne strane, da Kosovo mora da bude nezavisno i celovito, i time se rukovodi medjunarodna zajednica u ovom trenutku. Medjutim, svako spoljno mešanje i posredovanje u konfliktu gde se zagovara samo jedna strana je osudjeno na propast.

Dag Bendau, stručnjak Kejto instituta upozorio je da rešenje kosovskog pitanja treba sagledati bez iluzija i uvideti da nijedno rešenje neće zadovoljiti sve strane, ali i da odlaganje rešenja nije ni u čijem interesu, jer održava tenziju u regionu.

Dag Bendau: Nezavisnost Kosova je u izvesnom smislu «najčistije» rešenje, u skladu je sa željama albanske većine, ali ono bi sigurno pojačalo nacionalizam u Srbiji, ostavilo bi srpske stanovnike Kosova u ranjivom položaju, uspostavilo princip nasilnog cepanja jedne nacionalne države izazvano spolja, u ovom slučaju od strane NATO-a, stvorilo bi princip promene granica što mnoge u regiji čini nervoznim, i dovelo do stvaranja države za koju se neki boje da bi mogla da postane problem u budućnosti bilo da je nestabilna, nasilna ili izvor terorizma.

Bendau je dodao da bi eventualna nezavisnost uz podelu bila teško dogovorena i ujedno dala podsticaj sličnim tendencijama u Bosni i Makedoniji. Medjutim, široka autonomija za koju se zalaže Beograd samo bi produžila osećanje da posao na Kosovu nije završen, upozorio je on.

Učesnici panela su razmatrali i pitanje da li bi, u slučaju da Srbija izgubi Kosovo, to doprinelo jačanju nacionalističkih snaga pa čak i njihovoj pobedi na narednim izborima.

Brus Džekson: Veći deo političke elite u Beogradu razume da je formiranje jedne moderne Srbije, bez Kosova, pa i bez Crne Gore, najbolja stvar za njihovu zemlju. Bili bi u EU preko noći. A to bi istim tokom povuklo i Crnu Goru i Kosovo.

Brus Džekson, član Medjunarodne komisije za Balkan iz nevladine organizacije Projekat za demokratije u tranziciji ističe da čitav balkanski region treba ubrzano da bude na putu ka članstvu u EU. Džekson je naglasio da se pri tome treba uzdržavati od politike uslovljavanja koja zapravo znači kažnjavanje Srbije.

XS
SM
MD
LG