Linkovi

Nikolas Berns: Ubrzati rešavanje pitanja statusa, Vašington ne podržava nijedno specifično rešenje


U Odboru za inostrane poslove pri Predstavničkom domu američkog Kongresa održan je pretres o Kosovu na kome je stavove američke administracije preneo državni podsekretar Nikolas Berns. On je istakao da SAD smatraju da je 2005. godina odluke za Kosovo i da treba aktivnije pristupiti rešavanju pitanja konačnog statusa. Vašington se ne zalaže ni zajedno specifično rešenje ali se nada da će se do kraja 2006. pred Savetom bezbednosti naći nova rezolucija koja bi uzela u obzir rezultate pregovora o konačnom statusu.

"'Status kvo' na Kosovu je neodrživ i nepoželjan, jer nikoga ne zadovoljava i ostavlja mogućnost obnove etničkog nasilja", rekao je američki podsekretar Nikolas Berns. SAD očekuju da se ovog leta izvrši sveobuhvatna ocena ispunjenja standarda, koju bi trebalo da sprovede norveški diplomata Kai Eide, a u okviru koje će se razmotriti ne samo tehničko ispunjenje standarda nego i šira politička pitanja.

"Ako ta procena bude pozitivna, a mi imamo dobre razloge da verujemo da hoće, pozvaćemo Generalnog sekretara UN-a da na jesen imenuje visokog evropskog diplomatu, čiji bi zamenik bio visoki američki diplomata, da rukovode procesom razgovora o konačnom statusu. Naravno, pozicije uključenih strana su sasvim suprotne: albanska strana ima snažnu želju za nezavisnošću dok vlada SCG priznaje da narod pokrajine zaslužuje veću autonomiju ali ne podržava nezavisnost", rekao je Berns.

Berns naglašava da se Vašington ne zalaže ni za jedno definitivno rešenje.

"Mi i naši evropski partneri nismo zauzeli poziciju o tome koji je pravi put kojim treba ići jer verujemo da naš kredibilitet počiva na tome da budemo nepristrasni arbitar i da, koristeći svoj uticaj, podstaknemo pregovore da ne bi do došlo do obnove etničkog nasilja. Nama je ipak jasno da želja većine za promenom sadašnjeg statusa mora da se razmotri isto kao što se prava manjina moraju poštovati. U martu 2004. videli smo strašno nasilje na ulicama Kosova gde su elementi albanske većina napali manjinske Srbe. Takva situacija se ne sme ponoviti", dodao je Berns.

Američki podsekretar ističe da je potrebno definisati osnovne principe budućeg statusa koji mora da bude zasnovan na multietničnosti, poštovanju prava manjina. Naglasio je da ne sme doći ni do kakve promene teritorije Kosova bilo podelom ili pripajanjem susednim državama. Prema Bernsovim rečima, kada se postigne dogovor o konačnom statusu očekuje se da Savet bezbednosti UN donese novu rezoluciju koja bi uvažila rezultate pregovora. Iako za to nije postavljen neki odredjeni rok, SAD se nadaju da će se to dogoditi pre kraja sledeće godine. Nikolas Berns je još jednom istakao koliko je za samu Srbiju važno konstruktivno učešće u razgovorima o Kosovu, i izručenje ratnih optuženika Karadžića i Mladića.

"Zemlja koja drži ključ rešenja je naravno SCG. Njena vlada mora da veoma ozbiljno pristupi pregovorima sa vlastima Kosova, UN, SAD i ostalim stranama, da bi se utro put ka miru. Računamo na vladu Srbije da zatvori užasno poglavlje 90-ih. Računamo na njih da pronadju generala Ratka Mladića i izruče ga Hagu. SAD neće u potpunosti normalizovati odnose sa Beogradom dok se to ne dogodi, a u NATO-u neće doći do prijema SCG u Partnerstvo za mir dok se Mladić ne preda", naglasio je Berns.

Bernsovom izlaganju usledila su pitanja prisutnih kongresmena, koja su se ticala i haških optuženika. Burns je izjavio da SCG ima kapacitet da locira i uhapsi Ratka Mladića i da isto tako Banja Luka poseduje kapacitet da locira i medjunarodnim snagama pomogne da uhapse Radovana Karadžića. Burns je odbacio tvrdnje Beograda, odnosno Zagreba, da ne znaju gde se nalazi general Mladić, odnosno Gotovina, rekavši da te tvrdnje u Vašingtonu ne uživaju kredibilitet.

Američki podsekretar je ukazao da su novi znaci saradnje Srbije sa Hagom ohrabrujući jer je Beograd preuzeo korake koji su odveli do izručenja 12 optuženih. Berns je rekao da se nada da će se ti pozitivni koraci nastaviti i najavio da će početkom juna posetiti Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Srbiju, kako bi preneo stavove američke administracije.

Na prvom delu pretresa o Kosovu govorila je i vršilac dužnosti pomoćnika sekretara za odbranu Mira Rikardel. Ona je procenila da je trenutna situacija na Kosovu "krhka", ali mirna, i prenela svoje utiske iz Prištine koju je nedavno posetila. Rikardel je rekla da je načinjen značajan napredak, ali je potrebno još rada na ekonomiji i ubrzavanju povratka izbeglica. Stav političkih i vojnih lidera Kosova je da bi bezbednosni uslovi mogli da se pogoršaju što duže traje neizvesnost u pogledu konačnog statusa, rekla je Rikardel.

Što se tiče američkog vojnog prisustva, ona je ponovila reči predsednika Buša da su američke snage došle na Balkan zajedno sa saveznicima iz NATO-a i da će tako i otići.

"Mi saradjujemo sa našim saveznicima da restrukturiramo KFOR kako bi se efikasnije suočio sa izazovima koji se mogu javiti u toku pregovora o konačnom statusu Kosova i posle toga. Medjutim, kao što je predsednik Buš takodje rekao, želimo da što pre dodje dan kada će NATO završiti svoju vojnu misiju na Kosovu, kao što je bio slučaj u Bosni. To znači da treba da izgradimo kapacitete lokalnih institucija kao što je Kosovska policijska služba, koje će održavati red i mir. Sve lokalne institucije moraju da imaju veću ulogu u izgradnji bezbednijih uslova na Kosovu, a naročito kako UNMIK prenosi nadležnosti na kosovske vlasti", zaključila je Rikardel.

Nakon svjedočenja podsekretara Bernsa na kapitol Hilu su održane još dve panel diskusije o Kosovu – na kojoj su predstavnici Albanaca i Srba još jednom iskazali oprečne stavove o budućem statusu Kosova.

SERVER SMATRA DA BI SRBIJA U PREGOVORIMA O STATUSU KOSOVA MOGLA DA OBEZBEDI MOMENTALNU KANDIDATURU ZA ČLANSTVO U EU

Potpredsjednik Američkog instituta za mir, Danijel Server pozdravio je najavu državnog sekretarijata da će se aktivnije uključiti u rješavanje spornih pitanja na Balkanu, u prvom redu statusa Kosova – rekavši kako novoj inicijativi, određenu snagu daje i lični angažman podsekrtara Nikolasa Bernsa. Server međutim ne vjeruje da je povjeravanje procesa rešavanja statusa Kosova Ujedinjenim nacijama, uz izaslanike iz Evropske unije i zamjenikea iz Sjedinjenih država – najpovoljnija formula međunarodnog angažmana. Po njegovom mišljenju bilo bi oportunije kada bi EU i SAD proces predvodile pod mandatom svjetske organizacije, koji bi im se povjerio eventualno novom rezolucijom Savjeta bezbjenosti. Predstavnici Brisela i Vašingtona bi u tom slučaju već u julu, nakon revizije standarda, počeli da pripremaju teren u konsultacijama sa regionalnim državama i Kontakt grupom; Savjet bezbjednosti bi tokom septembra i oktobra ove godine definisao okvire za pregovore, a sami pregovori bi u tom slučaju počeli u novembru i trajali bi do marta 2006. Amerika i Evropa bi potom predstavile sporazum koji bi najkasnije u ovo doba naredne godine, mogao da bude ovjeren u Savjetu bezbjednosti. Sporazum, smatra Danijel Server, najverovatnbije će se kretati u okvirima limitiranog suvereniteta Kosova – statusa koji bi zamijenio protektorat UN-a i na koji trenutno ukazuje Kontakt grupa. Pitanje punog suvereniteta Kosova, smatra Server, nije potrebno postavljati sve dok Kosovo ne ispuni uslove za članstvo u EU. U izlaganju pred Odborom za međunarodne odnose Predstavničkog doma Kongresa Server je takođe rekao da bi u rešavanju konačnog statusa Kosova trebalo poći od pretpostavke da će Kosovo biti sastavni dio EU i da će se to dogoditi u najboljem slučaju 2020. godine. Srbija bez Kosova, smatra Server, mogla bi da bude u Evropskoj Uniji 2012. ili ranije, a kandidatura Srbije za članstvo u EU bi se mogla učiniti momentalnom, u skopu sporazuma iz pregovora o konačnom statusu Kosova. Server takođe kaže i da bi neuspjeh da se definiše konačan status Kosova, na drugoj strani – samo usporio članstvo Srbije u EU. Rešenje u regionalnom kontekstu

AMBASADOR. RONDOS UPOZORAVA NA OPASNOST ŠIRENJA IREDENTE U REGIONU

Ambasador Aleks Rondos, član Međunarodne komisije za Balkan koja je nedavno preporučila prihvatanje pune nezavisnosti Kosova izrazio je međutim, u svom izlaganju, zabrinutost da bi priznavanje nezavisnost zbog mogućeg narastanja albanskog nacionalizma i iredente u regionu, inspirisane velikoalbanskim aspiracijama. Ambasador Rondos, inače savjetnik grčkog šefa diplomatije, smatra da bi proces pregovora morao da bude smješten u regionalni kontekst i da bi bilo oportuno da njime rukovodi EU uz podršku Vašingtona.

JEREMIĆ: NEZAVISNOST KOSOVA UGROŽAVA REGIONALNU STABILNOST

Za demokratsko rukovodstvo Srbije nezavisnost Kosova je neprihvatljiva, rekao je u svom izlaganju savjetnik predsjednika Srbije Vuk Jeremić. Srbija smatra da bi nezavisnost Kosova ozbiljno ugrozila regionalnu stabilnost i da bi se u tom slučaju povećao broj raseljenih. Nezavisnost Kosova bi uništila strateški i moralni cilj stvaranja multietničkog društva, a istovremeno bi se stotine srednjevjekovnih srpskih hrišćanskih svetih mjesta našlo u opasnosti. nezavisnost Kosov ugrozila bi vlast demokratskih struktura u Srbiji, a priznanje nezavisnosti Kosova bi predstavljalo i presedan, pošto Kosovo nije bilo republika u bivšoj Jugoslaviji. Taj presedan bi, rekao je Jeremić, poslužio kao alibi Srbima u Bosni, Albancima u Makedoniji i otvorio Pandorinu kutiju za djelovanje separatističkih pokreta širom svijeta. Savjetnik predsjednika Srbije je upozorio i na velikoalbanskeaspiracije. Govoreći o transatlanskim izazovima Srbije, Jeremić je ponovio stav o spremnosti Beograda na punu saradnju sa Haškim tribunalom, rekavši da – kada je u pitanju general Ratko Mladić –nema dilemu o tome da bi on trebalo da bude uhapšen i izručen Tribunalu. 1.34 Spora obnova crkava

IRINEJ: MIRNA KOEGZISTENCIJA PRETHODI MULTIETNIČKOM ŽIVOTU

Predstavnik SPC na današnjem panelu, otac Irinej Dobrijević, govorio je o sporoj obnovi srpskih crkvava stradalih u etničkom nasilju u martu 2004. i neadekvatnom odnosu privremenih kosovskih institucija prema srpskom kulturnom i vjerskom naslijeđu. Prava i elementarne slobode Srba na Kosovu se i dalje ne poštuju, otac Irinej je pozvao međunarodnu zajednicu da posebnu pažnju posveti očuvanju manastira koji su proglašeni baštinom UNBESKO-a. Crkva je, kazao je Irinej Dobrijević spremna da pomogne proces povratka oko 200 hiljade prognanih Srba i oko 50 hiljada drugih nealbanaca na Kosovo, restituciju bespravno oduzete imovine, rekonstrukciju crkava, kuća i škola i implementaciju samouprave, koja će omogućiti bezbjednosti, život i učešće Srba u kosovskim instituicijama. Da bi došli do multietničkog Kosova, moramo najprije imati mirnu koegzistenciju, rekao je otac Irinej. Učesnik ovog panela bio je i najveći američki investitor na Kosovu, Hari Bajraktari, koji je govoreći o užasavajućim parametrima kosovske ekonomije – optužio međunarodnu upravu i posebno privatizacionu agenciju za loše vođenje privredne transormacije i stvaranja otvorenog tržišta. Bajraktari je, međutim rekao kako posebnu teškoću ekonomskom oporavku Kosova predstavlja neriješen status i kako bi pokrajina trebalo da što prije dobije nezavisnost.

UČESNICI PRETHODNOG PANELA PODRŽALI NEZAVISNOST

I učesnici prethodnog panela – katolički sveštenici iz Prizrena Mark Sopi i Luš Đerđi, ministar za zaštitu živorne sredine Ardian Đini i Širli Diogardi iz lobi grupe – Albanska Civilna liga – govorili su u prilog nezavisnosti Kosova, baš kao i većina kongresmena koji su učestvovali u današnjoj raspravi.

XS
SM
MD
LG